Лука 14

1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

Jésus était entré dans la maison d'un des principaux Pharisiens, pour y prendre un repas; c'était un jour de sabbat. Aussi chacun l'observait-il,

2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

car il y avait là, devant lui, un homme hydropique.

3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

Jésus s'adressa aux légistes et aux Pharisiens. «Est-il permis, oui ou non, de guérir le jour du sabbat?» leur demanda-t-il. Ils gardèrent le silence.

4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

Alors il toucha de la main l'hydropique, le guérit et le congédia.

5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

Puis, s'adressant toujours à eux, il dit: «Lequel d'entre vous, si son fils ou son boeuf vient à tomber dans un puits, un jour de sabbat, ne l'en retire aussitôt?»

6 И не могоше Му одговорити на то.

A cela ils ne surent que répondre.

7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

Ayant remarqué que les convives choisissaient les premières places, il leur raconta une parabole:

8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

«Quand tu seras invité par quelqu'un à des noces, dit-il, ne va pas t'installer à la première place, de peur qu'un personnage plus considérable que toi, se trouvant parmi les invités,

9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

celui qui vous a conviés l'un et l'autre ne vienne te dire: «Donne-lui ta place» et que tu n'aies alors la confusion d'aller occuper la dernière place.

10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

Tout au contraire, quand tu seras invité, va te mettre à la dernière place, et alors, quand arrivera celui qui t'a invité, il te dira: «Mon ami, monte plus haut.» Ce sera pour toi un honneur devant tous les convives;

11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

car quiconque s'élève lui-même sera abaissé, et quiconque s'abaisse lui-même sera élevé.»

12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

Il disait aussi à son hôte: «Quand tu donnes à déjeuner ou à dîner, ne convoque ni tes amis, ni tes frères, ni tes parents, ni tes riches voisins, de crainte qu'ils ne t'invitent à leur tour et ne te rendent ce qu'ils auront reçu de toi.

13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

Tout au contraire, quand tu fais un festin, appelles-y des pauvres, des infirmes, des estropiés, des aveugles.

14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

Heureux seras-tu, parce qu'ils n'ont pas de quoi te rendre ce festin; et il te sera rendu à la résurrection des justes.»

15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

A ces mots, un des convives lui dit: «Heureux qui sera du banquet dans le Royaume de Dieu!» —

16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

«Un homme, lui dit Jésus, donna un grand dîner, et y convia beaucoup de monde.

17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

A l'heure du repas, il envoya son serviteur dire aux invités: «Venez, parce que tout est prêt.»

18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

Mais tous, comme de concert, commencèrent à s'excuser.

19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

«J'ai acheté un champ, dit le premier, il est de toute nécessité que j'aille le voir. Je t'en prie, tiens-moi pour excusé.» — «J'ai acheté cinq paires de boeufs, dit un autre, et je vais les essayer. Je t'en prie, tiens-moi pour excusé.» —

20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

«J'ai pris femme, dit un autre encore, donc je ne puis venir.»

21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

Le serviteur revint et raconta cela à son maître. Se mettant en colère, le maître de maison dit alors à son serviteur: «Parcours à la hâte les places publiques et les rues de la ville, et amène ici les pauvres, les infirmes, les aveugles, les estropiés.»

22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

Quand le serviteur lui dit: «Seigneur, on a fait ce que tu as ordonné», et il y a encore de la place,

23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

le maître lui répondit: «Va dans les chemins et le long des haies et contrains les gens d'entrer, afin que ma maison soit pleine.

24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

Je vous le déclare, en effet, aucun de ces hommes qui étaient «les invités» ne prendra part à mon festin.»

25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

Il était suivi de foules immenses; il se tourna vers elles et leur dit:

26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

«Si quelqu'un vient à moi et ne hait pas et son père et sa mère, et sa femme et ses enfants, et ses frères et ses soeurs, plus encore: sa propre vie, il ne peut être mon disciple.»

27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

«Celui qui ne porte pas sa croix, et ne marche pas à ma suite, ne peut être mon disciple.»

28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

«Quel est celui d'entre vous qui, voulant bâtir une tour, ne réfléchisse d'abord, ne calcule la dépense, ne voie s'il a de quoi l'achever?

29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

Il craindrait, après avoir jeté les fondements, de ne pouvoir achever. Tous ceux qui verraient cela se moqueraient de lui.

30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

«Le voilà, diraient-ils, l'homme qui a commencé à bâtir et quia été dans l'impossibilité d'achever!»

31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

«Quel est encore le roi, sur le point de faire la guerre à un autre roi, qui ne réfléchisse d'abord, qui n'examine s'il est capable, avec dix mille hommes, de marcher à la rencontre de celui qui s'avance sur lui avec vingt mille?

32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

S'il en est incapable, alors que l'ennemi est encore loin, il lui envoie une ambassade avec des propositions de paix.»

33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

«Ainsi donc, quiconque ne renonce pas à tout ce qu'il possède ne peut être mon disciple.»

34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

«Le sel est bon; mais si le sel s'affadit, avec quoi lui rendra-t-on sa saveur?

35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Il n'est plus propre à rien, ni pour la terre, ni pour le fumier. On le jette dehors. Que celui qui a des oreilles pour entendre, entende.»