Лука 14

1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

And it came to pass, as he went into the house of one of the chief Pharisees to eat bread on the sabbath, that they watched him.

2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

And behold, there was a certain man before him who had the dropsy.

3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

And Jesus answering, spoke to the lawyers and Pharisees, saying, Is it lawful to heal on the sabbath?

4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

And they held their peace. And he took [him] and healed him, and let him go;

5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

And answered them, saying, Which of you shall have an ass or an ox fallen into a pit, and will not forthwith pull him out on the sabbath?

6 И не могоше Му одговорити на то.

And they could not answer him again to these things.

7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

And he put forth a parable to those who were invited, when he marked how they chose out the chief rooms; saying to them,

8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

When thou art invited by any [man] to a wedding, sit not down in the highest room, lest a more honorable man than thou be invited by him;

9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

And he that invited thee and him, shall come and say to thee, Give this man place; and thou begin with shame to take the lowest room.

10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

But when thou art invited, go and sit down in the lowest room; that when he that invited thee cometh, he may say to thee, Friend, go up higher: then shalt thou have honor in the presence of them that sit at table with thee.

11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

For whoever exalteth himself shall be abased, and he that humbleth himself shall be exalted.

12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

Then said he also to him that invited him, When thou makest a dinner or a supper, call not thy friends, nor thy brethren, neither thy kinsmen, nor [thy] rich neighbors; lest they also invite thee again, and a recompense be made thee.

13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

But when thou makest a feast, call the poor, the maimed, the lame, the blind:

14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

And thou shalt be blessed: for they cannot recompense thee: for thou shalt be recompensed at the resurrection of the just.

15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

And when one of them that sat at table with him heard these things, he said to him, Blessed [is] he that shall eat bread in the kingdom of God.

16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

Then said he to him, A certain man made a great supper, and invited many:

17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

And sent his servant at supper-time, to say to them that were invited, Come, for all things are now ready.

18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

And they all with one [consent] began to make excuse. The first said to him, I have bought a piece of ground, and I must needs go and see it: I pray thee have me excused.

19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

And another said, I have bought five yoke of oxen, and I go to prove them: I pray thee have me excused.

20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

And another said, I have married a wife: and therefore I cannot come.

21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

So that servant came, and showed his lord these things. Then the master of the house being angry, said to his servant, Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in hither the poor, and the maimed, and the halt, and the blind.

22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

And the servant said, Lord, it is done as thou hast commanded, and yet there is room.

23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

And the lord said to the servant, Go out into the highways and hedges, and compel [them] to come in, that my house may be filled.

24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

For I say to you, that none of those men who were invited, shall taste my supper.

25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

And there went great multitudes with him: and he turned, and said to them,

26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

If any [man] cometh to me, and hateth not his father, and mother, and wife, and children, and brethren, and sisters, yes, and his own life also, he cannot be my disciple.

27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

And whoever doth not bear his cross, and come after me, cannot be my disciple.

28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

For which of you intending to build a tower, sitteth not down first, and counteth the cost, whether he hath [sufficient] to finish [it]?

29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

Lest perhaps after he hath laid the foundation, and is not able to finish [it], all that behold [it] begin to mock him,

30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

Saying, This man began to build, and was not able to finish.

31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

Or what king going to make war against another king, sitteth not down first, and consulteth whether he is able with ten thousand to meet him that cometh against him with twenty thousand?

32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

Or else, while the other is yet a great way off, he sendeth an embassy, and desireth conditions of peace.

33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

So likewise, whoever he is of you that forsaketh not all that he hath, he cannot be my disciple.

34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

Salt [is] good: but if the salt hath lost its savor, with what shall it be seasoned?

35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

It is neither fit for the land, nor yet for the dunghill, [but] men cast it out. He that hath ears to hear, let him hear.