Лука 14

1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

Then it happened, when He entered the house of one of the rulers of the Pharisees to eat bread on the Sabbath, that they were watching Him closely.

2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

And then, there in front of Him was a man who had dropsy!

3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

And Jesus reacted by saying to the lawyers and Pharisees, “Is it lawful to heal on the Sabbath?”

4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

But they kept silent. So He took hold of him, healed him, and let him go.

5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

Then He addressed them saying, “Which of you, if a son or an ox falls into a pit, will not immediately pull him out on the Sabbath day?”

6 И не могоше Му одговорити на то.

And they could not answer Him regarding these things.

7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

Then He told a parable to those who were invited, having observed how they kept trying for the best places, saying to them:

8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

“Whenever you are invited by someone to a wedding feast, do not recline in the place of honor, in case someone more honorable than you has been invited by him;

9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

then he who invited you both will come and say, ‘You, give this man place!’ and then, with shame, you start to take the lowest place.

10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

Rather, whenever you are invited, go and recline in the lowest place, so that when your host comes, he may say to you, ‘Friend, move up higher.’ Then you will have honor in the presence of your fellow guests.

11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

Because everyone who exalts himself will be humbled, and he who humbles himself will be exalted.”

12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

Then He said directly to His host: “Whenever you give a dinner or a supper, do not invite your friends, nor your brothers, nor your relatives, nor rich neighbors, lest they also invite you back, and you be repaid.

13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

But whenever you make a banquet, invite the poor, the crippled, the lame, the blind;

14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

and you will be blessed, because they cannot repay you—you will be repaid at the resurrection of the righteous.”

15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

Well when one of the fellow-recliners heard these things, he said to Him, “Blessed is he who will eat dinner in the Kingdom of God!”

16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

So He said to him: “A certain man prepared a great banquet and invited many.

17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

And at meal time he sent his slave to say to those who were invited, ‘Come, because everything is now ready.’

18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

But they all alike began to make excuses. The first said to him: ‘I bought a field, and I need to go and see it. I ask you to have me excused.’

19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

Another said: ‘I bought five yoke of oxen, and I am going to test them. I ask you to have me excused.’

20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

Yet another said, ‘I have married a wife, and so I cannot come.’

21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

So that slave came and reported these things to his master. Then the owner of the house became angry and said to his slave, ‘Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in here the poor and crippled and blind and lame.’

22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

And the slave said, ‘Master, what you ordered has been done, and there is still room.’

23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

Then the master said to the slave: ‘Go out to the roads and hedges and make people come in, so that my house may be filled.

24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

For I tell you that none of those men who were invited will get a taste of my banquet!’”

25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

Now large crowds were traveling with Him, and turning He said to them:

26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

“If anyone comes to me and does not hate his father and mother, wife and children, brothers and sisters, yes, and even his own life, he cannot be my disciple.

27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

And whoever does not carry his cross, and come after me, cannot be my disciple.

28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

“Further, which of you, intending to build a tower, does not sit down first and calculate the cost, whether he has enough to complete it?

29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

This so he does not lay a foundation without being able to finish, and all who see it begin to ridicule him,

30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

saying, ‘This man began to build and was not able to finish!’

31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

“Or what king, going to engage another king in battle, does not sit down first and consider whether he is able with ten thousand to meet the one coming against him with twenty thousand?

32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

And if not, while the other is still far away he sends a delegation and asks for terms for peace.

33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

“So likewise, any of you who does not renounce all his own possessions cannot be my disciple.

34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

Salt is good; but should the salt become insipid, with what can it be seasoned?

35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

It is fit for neither soil nor fertilizer; it is thrown out. He who has ears to hear, let him hear!”