Лука 13
1 У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
Now there were some present at that very time who told Jesus about the Galileans whose blood Pilate had mixed with their sacrifices.
2 И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
Jesus responded to them, “Do you think that those Galileans were worse sinners than all the other Galileans because they suffered such things?
3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
No, I tell you, but if you do not repent, you will all likewise perish.
4 Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
Or those eighteen who were killed when the tower in Siloam fell on them, do you think that they were worse offenders than all the other people who dwell in Jerusalem?
5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
No, I tell you, but if you do not repent, you will all likewise perish.”
6 Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
Then he told this parable: “A man had a fig tree planted in his vineyard, and he came looking for fruit on it, but did not find any.
7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
So he said to the vinedresser, ‘Behold, for three years I have come looking for fruit on this fig tree and have not found any. Cut it down! Why should it use up the soil?’
8 А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
But the vinedresser answered him, ‘Sir, allow it to remain for this year also, and I will dig around it and put manure on it.
9 Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
If it bears fruit, fine; but if not, yoʋ can cut it down in the coming year.’”
10 А кад учаше у једној зборници у суботу,
One Sabbath Jesus was teaching in one of the synagogues.
11 И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
And behold, there was a woman who had suffered from a spirit of disability for eighteen years. She was bent over and could not stand up completely straight.
12 А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
When Jesus saw her, he called her over and said to her, “Woman, yoʋ are set free from yoʋr disability.”
13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
Then he laid his hands on her, and at once her back was made straight, and she began glorifying God.
14 А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
But the ruler of the synagogue, indignant because Jesus had healed on the Sabbath, said to the crowd in response, “There are six days in which work should be done; so come and be healed on those days and not on the Sabbath day.”
15 А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
Then the Lord answered him, “Hypocrites! Do not each of you on the Sabbath untie yoʋr ox or donkey from the manger, lead it away, and give it water?
16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
Then should not this woman, a daughter of Abraham whom Satan has bound for eighteen long years, be released from this bondage on the Sabbath day?”
17 И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
When he said this, all his adversaries were put to shame, and the entire crowd was rejoicing over all the glorious things that he was doing.
18 А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
Then Jesus said, “What is the kingdom of God like? To what should I compare it?
19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
It is like a grain of mustard seed that a man took and sowed in his garden. It grew and became a large tree, and the birds of the sky nested in its branches.”
20 Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
Again he said, “To what should I compare the kingdom of God?
21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
It is like leaven that a woman took and mixed into three measures of flour until it had all been leavened.”
22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
Then Jesus traveled through towns and villages, teaching and making his way to Jerusalem.
23 Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
Someone said to him, “Lord, are there only a few who are being saved?” Jesus said to them,
24 Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
“Strive to enter through the narrow gate. For many, I tell you, will seek to enter and will not be able to.
25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
Once the master of the house gets up and shuts the door, you will begin to stand outside and knock at the door, saying, ‘Lord, Lord, open the door for us.’ But he will answer you, ‘I do not know you or where you are from.’
26 Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
Then you will begin to say, ‘We ate and drank in yoʋr presence, and yoʋ taught in our streets.’
27 А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
But he will say, ‘I tell you, I do not know you or where you are from. Depart from me, all you workers of unrighteousness.’
28 Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
In that place there will be weeping and gnashing of teeth, when you see Abraham, Isaac, Jacob, and all the prophets in the kingdom of God, but you yourselves cast out.
29 И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
People will come from east and west, and from north and south, and recline at the banquet table in the kingdom of God.
30 И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
And behold, some are last who will be first, and some are first who will be last.”
31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
On that same day some Pharisees came up and said to Jesus, “Leave this place and go somewhere else, for Herod wants to kill yoʋ.”
32 И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
But he said to them, “Go tell that fox, ‘Behold, I will continue casting out demons and performing healings today and tomorrow, and on the third day I will finish my work.’
33 Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
Nevertheless, I must go on my way today, tomorrow, and the following day, for it is unthinkable that a prophet should perish outside of Jerusalem.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
O Jerusalem, Jerusalem, the city that kills the prophets and stones those who are sent to yoʋ! How often I have wanted to gather yoʋr children together as a hen gathers her brood under her wings, but you were not willing!
35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
Behold, your house is left to you desolate. I tell you, you will certainly not see me again until the time comes when you say, ‘Blessed is he who comes in the name of the Lord.’”
