Лука 12
1 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
Meanwhile the people had gathered in thousands, so that they trod upon one another, when Jesus, addressing himself to his disciples, began by saying to them: “Be on your guard against the leaven — that is, the hypocrisy — of the Pharisees.
2 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
There is nothing, however covered up, which will not be uncovered, nor anything kept secret which will not become known.
3 Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
Hence all that you have said in the dark will be heard in the light, and what you have spoken in the ear, within closed doors, will be proclaimed upon the housetops.
4 Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
To you who are my friends I say, Do not be afraid of those who kill the body, but after that can do no more.
5 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
I will show you of whom you should be afraid. Be afraid of him who, after killing you, has the power to fling you into the Pit. Yes, I say, be afraid of him. (Geenna g1067)
6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
Are not five sparrows sold for a penny? Yet not one of them has escaped God’s notice.
7 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
No, the very hairs of your head are all numbered. Do not be afraid; you are of more value than many sparrows.
8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
Every one, I tell you, who shall acknowledge me before his fellow men, the Son of Man, also, will acknowledge before God’s angels;
9 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
but he, who disowns me before his fellow men, will be altogether disowned before God’s angels.
10 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
Every one who shall say anything against the Son of Man will be forgiven, but for him who slanders the Holy Spirit there will be no forgiveness.
11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
Whenever they take you before the Synagogue Courts or the magistrates or other authorities, do not be anxious as to how you will defend yourselves, or what your defence will be, or what you will say;
12 Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
for the Holy Spirit will show you at the moment what you ought to say.”
13 Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
“Teacher,” a man in the crowd said to Jesus, “tell my brother to share the property with me.”
14 А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
But Jesus said to him: “Man, who made me a judge or an arbiter between you?”
15 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
And then he added: “Take care to keep yourselves free from every form of covetousness; for even in the height of his prosperity a man’s true Life does not depend on what he has.”
16 Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
Then Jesus told them this parable — “There was once a rich man whose land was very fertile;
17 И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
and he began to ask himself ‘What shall I do, for I have nowhere to store my crops?
18 И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
This is what I will do,’ he said; ‘I will pull down my barns and build larger ones, and store all my grain and my goods in them;
19 И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
and I will say to myself, Now you have plenty of good things put by for many years; take your ease, eat, drink, and enjoy yourself.’
20 А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
But God said to the man ‘Fool! This very night your life is being demanded; and as for all you have prepared — who will have it?’
21 Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
So it is with those who lay by wealth for themselves and are not rich to the glory of God.”
22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
And Jesus said to his disciples: “That is why I say to you, Do not be anxious about the life here — what you can get to eat; nor yet about your body — what you can get to wear.
23 Душа је претежнија од јела и тело од одела.
For life is more than food, and the body than its clothes.
24 Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
Think of the ravens — they neither sow nor reap; they have neither storehouse nor barn; and yet God feeds them! And how much more precious are you than birds!
25 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
But which of you, by being anxious, can prolong his life a moment?
26 А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
And, if you cannot do even the smallest thing, why be anxious about other things?
27 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
Think of the lilies, and how they grow. They neither toil nor spin; yet, I tell you, even Solomon in all his splendour was not robed like one of these.
28 А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
If, even in the field, God so clothes the grass which is living to-day and to-morrow will be thrown into the oven, how much more will he clothe you, O men of little faith!
29 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
And you — do not be always seeking what you can get to eat or what you can get to drink; and do not waver.
30 Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
These are the things for which all the nations of the world are seeking, and your Father knows that you need them.
31 Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
No, seek his Kingdom, and these things shall be added for you.
32 Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
So do not be afraid, my little flock, for your Father has been pleased to give you the Kingdom.
33 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
Sell what belongs to you, and give in charity. Make yourselves purses that will not wear out — an inexhaustible treasure in Heaven, where no thief comes near, or moth works ruin.
34 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
For where your treasure is, there also will your heart be.
35 Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
Make yourselves ready, with your lamps alight;
36 И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
and be like men who are waiting for their Master’s return from his wedding, so that, when he comes and knocks, they may open the door for him at once.
37 Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
Happy are those servants whom, on his return, the Master will find watching. I tell you that he will make himself ready, and bid them take their places at table, and will come and wait upon them.
38 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
Whether it is late at night, or in the early morning that he comes, if he finds all as it should be, then happy are they.
39 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
This you do know, that, had the owner of the house known at what time the thief was coming, he would have been on the watch, and would not have let his house be broken into.
40 И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
Do you also prepare, for when you are least expecting him the Son of Man will come.”
41 А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
“Master,” said Peter, “are you telling this parable with reference to us or to every one?”
42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
“Who, then,” replied the Master, “is that trustworthy steward, the careful man, who will be placed by his master over his establishment, to give them their rations at the proper time?
43 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
Happy will that servant be whom his master, when he comes home, shall find doing this.
44 Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
His master, I tell you, will put him in charge of the whole of his property.
45 Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
But should that servant say to himself ‘My master is a long time coming,’ and begin to beat the menservants and the maidservants, and to eat and drink and get drunk,
46 Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
that servant’s master will come on a day when he does not expect him, and at an hour of which he is unaware, and will flog him severely and assign him his place among the untrustworthy.
47 А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
The servant who knows his master’s wishes and yet does not prepare and act accordingly will receive many lashes;
48 А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
while one who does not know his master’s wishes, but acts so as to deserve a flogging, will receive but few. From every one to whom much has been given much will be expected, and from the man to whom much has been entrusted the more will be demanded.
49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
I came to cast fire upon the earth; and what more can I wish, if it is already kindled?
50 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
There is a baptism that I must undergo, and how great is my distress until it is over!
51 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
Do you think that I am here to give peace on earth? No, I tell you, but to cause division.
52 Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
For from this time, if there are five people in a house, they will be divided, three against two, and two against three.
53 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
‘Father will be opposed to son and son to father, mother to daughter and daughter to mother, mother-in-law to her daughter-in-law and daughter-in-law to her mother-in-law.’”
54 А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
And to the people Jesus said: “When you see a cloud rising in the west, you say at once ‘There is a storm coming,’ and come it does.
55 И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
And when you see that the wind is in the south, you say ‘It will be burning hot,’ and so it proves.
56 Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
Hypocrites! You know how to judge of the earth and the sky; how is it, then, that you cannot judge of this time?
57 Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
Why do not you yourselves decide what is right?
58 Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
When, for instance, you are going with your opponent before a magistrate, on your way to the court do your best to be quit of him; for fear that he should drag you before the judge, then the judge will hand you over to the bailiff of the court, and the bailiff throw you into prison.
59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
You will not, I tell you, come out until you have paid the very last farthing.”
