Лука 12
1 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
In the mean time, when there were gathered together an innumerable multitude of people, insomuch that they trode one upon another, he began to say unto his disciples first of all, Beware ye of the leaven of the Pharisees, which is hypocrisy.
2 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
For there is nothing covered, that shall not be revealed; neither hid, that shall not be known.
3 Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
Therefore whatsoever ye have spoken in darkness shall be heard in the light; and that which ye have spoken in the ear in closets shall be proclaimed upon the housetops.
4 Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
And I say unto you my friends, Be not afraid of them that kill the body, and after that have no more that they can do.
5 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
But I will forewarn you whom ye shall fear: Fear him, which after he hath killed hath power to cast into hell; yea, I say unto you, Fear him. (Geenna g1067)
6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
Are not five sparrows sold for two farthings, and not one of them is forgotten before YHWH?
7 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
But even the very hairs of your head are all numbered. Fear not therefore: ye are of more value than many sparrows.
8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
Also I say unto you, Whosoever shall confess me before men, him shall the Son of man also confess before the angels of YHWH:
9 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
But he that denieth me before men shall be denied before the angels of YHWH.
10 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
And whosoever shall speak a word against the Son of man, it shall be forgiven him: but unto him that blasphemeth against the Holy Spirit it shall not be forgiven.
11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:
12 Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
For the Holy Spirit shall teach you in the same hour what ye ought to say.
13 Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
And one of the company said unto him, Master, speak to my brother, that he divide the inheritance with me.
14 А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
And he said unto him, Man, who made me a judge or a divider over you?
15 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
And he said unto them, Take heed, and beware of covetousness: for a man's life consisteth not in the abundance of the things which he possesseth.
16 Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
And he spake a parable unto them, saying, The ground of a certain rich man brought forth plentifully:
17 И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
And he thought within himself, saying, What shall I do, because I have no room where to bestow my fruits?
18 И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
And he said, This will I do: I will pull down my barns, and build greater; and there will I bestow all my fruits and my goods.
19 И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
And I will say to my soul, Soul, thou hast much goods laid up for many years; take thine ease, eat, drink, and be merry.
20 А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
But YHWH said unto him, Thou fool, this night thy soul shall be required of thee: then whose shall those things be, which thou hast provided?
21 Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
So is he that layeth up treasure for himself, and is not rich toward YHWH.
22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
And he said unto his disciples, Therefore I say unto you, Take no thought for your life, what ye shall eat; neither for the body, what ye shall put on.
23 Душа је претежнија од јела и тело од одела.
The life is more than meat, and the body is more than raiment.
24 Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
Consider the ravens: for they neither sow nor reap; which neither have storehouse nor barn; and YHWH feedeth them: how much more are ye better than the fowls?
25 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
And which of you with taking thought can add to his stature one cubit?
26 А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
If ye then be not able to do that thing which is least, why take ye thought for the rest?
27 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
Consider the lilies how they grow: they toil not, they spin not; and yet I say unto you, that Solomon in all his glory was not arrayed like one of these.
28 А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
If then YHWH so clothe the grass, which is to day in the field, and to morrow is cast into the oven; how much more will he clothe you, O ye of little faith?
29 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
And seek not ye what ye shall eat, or what ye shall drink, neither be ye of doubtful mind.
30 Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
For all these things do the nations of the world seek after: and your Father knoweth that ye have need of these things.
31 Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
But rather seek ye the kingdom of YHWH; and all these things shall be added unto you.
32 Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
Fear not, little flock; for it is your Father's good pleasure to give you the kingdom.
33 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
Sell that ye have, and give alms; provide yourselves bags which wax not old, a treasure in the heavens that faileth not, where no thief approacheth, neither moth corrupteth.
34 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
For where your treasure is, there will your heart be also.
35 Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
Let your loins be girded about, and your lights burning;
36 И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
And ye yourselves like unto men that wait for their master, when he will return from the wedding; that when he cometh and knocketh, they may open unto him immediately.
37 Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
Blessed are those servants, whom the master when he cometh shall find watching: verily I say unto you, that he shall gird himself, and make them to sit down to meat, and will come forth and serve them.
38 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
And if he shall come in the second watch, or come in the third watch, and find them so, blessed are those servants.
39 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
And this know, that if the goodman of the house had known what hour the thief would come, he would have watched, and not have suffered his house to be broken through.
40 И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
Be ye therefore ready also: for the Son of man cometh at an hour when ye think not.
41 А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
Then Kepha said unto him, Rabbi, speakest thou this parable unto us, or even to all?
42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
And Yahushua said, Who then is that faithful and wise steward, whom his master shall make ruler over his household, to give them their portion of meat in due season?
43 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
Blessed is that servant, whom his mzster when he cometh shall find so doing.
44 Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
Of a truth I say unto you, that he will make him ruler over all that he hath.
45 Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
But and if that servant say in his heart, My master delayeth his coming; and shall begin to beat the menservants and maidens, and to eat and drink, and to be drunken;
46 Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
The master of that servant will come in a day when he looketh not for him, and at an hour when he is not aware, and will cut him in sunder, and will appoint him his portion with the unbelievers.
47 А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
And that servant, which knew his master's will, and prepared not himself, neither did according to his will, shall be beaten with many stripes.
48 А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
But he that knew not, and did commit things worthy of stripes, shall be beaten with few stripes. For unto whomsoever much is given, of him shall be much required: and to whom men have committed much, of him they will ask the more.
49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
I am come to send fire on the earth; and what will I if it be already kindled?
50 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
But I have a baptism to be baptized with; and how am I straitened till it be accomplished!
51 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
Suppose ye that I am come to give peace on earth? I tell you, Nay; but rather division:
52 Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
For from henceforth there shall be five in one house divided, three against two, and two against three.
53 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
The father shall be divided against the son, and the son against the father; the mother against the daughter, and the daughter against the mother; the mother in law against her daughter in law, and the daughter in law against her mother in law.
54 А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
And he said also to the people, When ye see a cloud rise out of the west, straightway ye say, There cometh a shower; and so it is.
55 И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
And when ye see the south wind blow, ye say, There will be heat; and it cometh to pass.
56 Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
Ye hypocrites, ye can discern the face of the sky and of the earth; but how is it that ye do not discern this time?
57 Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
Yea, and why even of yourselves judge ye not what is right?
58 Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
When thou goest with thine adversary to the magistrate, as thou art in the way, give diligence that thou mayest be delivered from him; lest he hale thee to the judge, and the judge deliver thee to the officer, and the officer cast thee into prison.
59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
I tell thee, thou shalt not depart thence, till thou hast paid the very last mite.
