Лука 11
1 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
I kad se moljaše Bogu na jednom mjestu pa presta, reèe mu neki od uèenika njegovijeh: Gospode! nauèi nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauèi svoje uèenike.
2 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
A on im reèe: kad se molite Bogu govorite: oèe naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da doðe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu;
3 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
Hljeb naš potrebni daji nam svaki dan;
4 И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
I oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.
5 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
I reèe im: koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoæi i reèe mu: prijatelju! daj mi tri hljeba u zajam;
6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
Jer mi doðe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;
7 А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
A on iznutra odgovarajuæi da reèe: ne uznemiruj me; veæ su vrata zatvorena i djeca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.
8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaæe i daæe mu koliko treba.
9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
I ja vama kažem: ištite i daæe vam se: tražite i naæi æete; kucajte i otvoriæe vam se.
10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvora mu se.
11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
Koji je meðu vama otac u koga ako sin zaište hljeba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mjesto ribe zmiju?
12 Или ако заиште јаје да му да скорпију?
Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?
13 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
Kad dakle vi, zli buduæi, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko æe više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu u njega?
14 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
I jednom izgna ðavola koji bješe nijem; kad ðavo iziðe progovori nijemi; i diviše se ljudi.
15 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
A neki od njih rekoše: pomoæu Veelzevula kneza ðavolskoga izgoni ðavole.
16 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
A drugi kušajuæi ga iskahu od njega znak s neba.
17 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
A on znajuæi pomisli njihove reèe im: svako carstvo koje se razdijeli samo po sebi, opustjeæe, i dom koji se razdijeli sam po sebi, propašæe.
18 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
Tako i sotona ako se razdijeli sam po sebi, kako æe ostati njegovo carstvo? kao što kažete da pomoæu Veelzevula izgonim ðavole.
19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
Ako li ja pomoæu Veelzevula izgonim ðavole, sinovi vaši èijom pomoæu izgone? Zato æe vam oni biti sudije.
20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
A ako li ja prstom Božijim izgonim ðavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.
21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
Kad se jaki naoruža i èuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;
22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
A kad doðe jaèi od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdijeli što otme od njega.
23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.
24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
Kad neèisti duh iziðe iz èovjeka, ide kroz bezvodna mjesta tražeæi pokoja, i ne našavši reèe: da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;
25 И дошавши нађе пометен и украшен.
I došavši naðe pometen i ukrašen.
26 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
Tada otide i uzme sedam drugijeh duhova gorijeh od sebe, i ušavši žive ondje; i bude potonje èovjeku onome gore od prvoga.
27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reèe mu: blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!
28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
A on reèe: blago i onima koji slušaju rijeè Božiju, i drže je.
29 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
A narodu koji se skupljaše stade govoriti: rod je ovaj zao; ište znak, i neæe mu se dati znak osim znaka Jone proroka;
30 Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
Jer kako što Jona bi znak Ninevljanima, tako æe i sin èovjeèij biti rodu ovome.
31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
Carica južna iziæi æe na sud s ljudima roda ovoga, i osudiæe ih; jer ona doðe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovdje je veæi od Solomuna.
32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
Ninevljani iziæi æe na sud s rodom ovijem, i osudiæe ga; jer se pokajaše pouèenjem Joninijem: a gle, ovdje je veæi od Jone.
33 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
Niko ne meæe zapaljene svijeæe na sakriveno mjesto, niti pod sud, nego na svijeænjak da vide svjetlost koji ulaze.
34 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
Svijeæa je tijelu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve æe tijelo tvoje biti svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo je tvoje tamno.
35 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
Gledaj dakle da vidjelo koje je u tebi ne bude tama.
36 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nikakvoga uda tamna, biæe svijetlo kao kad te svijeæa obasjava svjetlošæu.
37 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
A kad govoraše, moljaše ga nekakav farisej da objeduje u njega. A on ušavši sjede za trpezu.
38 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
A farisej se zaèudi kad vidje da se najprije ne umi prije objeda.
39 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
A Gospod reèe mu: sad vi fariseji spolja èistite èašu i zdjelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
40 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
Bezumni! nije li onaj naèinio i iznutra koji je spolja naèinio?
41 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
Ali dajite milostinju od onoga što je unutra; i gle, sve æe vam biti èisto.
42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povræa, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo èiniti, i ono ne ostavljati.
43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
Teško vama farisejima što tražite zaèelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
A neki od zakonika odgovarajuæi reèe: uèitelju! govoreæi to i nas sramotiš.
46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
A on reèe: teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednijem prstom svojijem neæete da ih prihvatite.
47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih ocevi pobili.
48 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
Vi dakle svjedoèite i odobravate djela otaca svojijeh; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.
49 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
Zato i premudrost Božija reèe: poslaæu im proroke i apostole, i od njih æe jedne pobiti, a druge protjerati;
50 Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
Da se ište od roda ovoga krv sviju proroka koja je prolivena od postanja svijeta,
51 Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
Od krvi Aveljeve tja do krvi Zarijne, koji pogibe meðu oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaæe se od roda ovoga.
52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
Teško vama zakonici što uzeste kljuè od znanja: sami ne uðoste, a koji šæadijahu da uðu, zabraniste im.
53 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
A kad im on ovo govoraše, poèeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k njemu i mnogijem pitanjem zabunjivati ga,
54 Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
Vrebajuæi i pazeæi na njega ne bi li što ulovili iz usta njegovijeh da ga okrive.
