Лука 11
1 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
When he finished praying in a certain place, one of his disciples said to him, “Lord, teach us to pray, just as Yochanan also taught his disciples.”
2 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
He said to them, “When you pray, say, ‘Our Father in heaven, may your name be kept holy. May your Kingdom come. May your will be done on earth, as it is in heaven.
3 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
Give us day by day our daily bread.
4 И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
Forgive us our sins, for we ourselves also forgive everyone who is indebted to us. Bring us not into temptation, but deliver us from the evil one.’”
5 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
He said to them, “Which of you, if you go to a friend at midnight and tell him, ‘Friend, lend me three loaves of bread,
6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
for a friend of mine has come to me from a journey, and I have nothing to set before him,’
7 А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
and he from within will answer and say, ‘Don’t bother me. The door is now shut, and my children are with me in bed. I can’t get up and give it to you’?
8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
I tell you, although he will not rise and give it to him because he is his friend, yet because of his persistence, he will get up and give him as many as he needs.
9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
“I tell you, keep asking, and it will be given you. Keep seeking, and you will find. Keep knocking, and it will be opened to you.
10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
For everyone who asks receives. He who seeks finds. To him who knocks it will be opened.
11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
“Which of you fathers, if your son asks for bread, will give him a stone? Or if he asks for a fish, he won’t give him a snake instead of a fish, will he?
12 Или ако заиште јаје да му да скорпију?
Or if he asks for an egg, he won’t give him a scorpion, will he?
13 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your heavenly Father give the Holy Spirit to those who ask him?”
14 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
He was casting out a demon, and it was mute. When the demon had gone out, the mute man spoke; and the multitudes marvelled.
15 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
But some of them said, “He casts out demons by Beelzebul, the prince of the demons.”
16 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
Others, testing him, sought from him a sign from heaven.
17 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
But he, knowing their thoughts, said to them, “Every kingdom divided against itself is brought to desolation. A house divided against itself falls.
18 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
If Satan also is divided against himself, how will his kingdom stand? For you say that I cast out demons by Beelzebul.
19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
But if I cast out demons by Beelzebul, by whom do your children cast them out? Therefore they will be your judges.
20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
But if I by God’s finger cast out demons, then God’s Kingdom has come to you.
21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
“When the strong man, fully armed, guards his own dwelling, his goods are safe.
22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
But when someone stronger attacks him and overcomes him, he takes from him his whole armour in which he trusted, and divides his plunder.
23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
“He who is not with me is against me. He who doesn’t gather with me scatters.
24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
The unclean spirit, when he has gone out of the man, passes through dry places, seeking rest; and finding none, he says, ‘I will turn back to my house from which I came out.’
25 И дошавши нађе пометен и украшен.
When he returns, he finds it swept and put in order.
26 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
Then he goes and takes seven other spirits more evil than himself, and they enter in and dwell there. The last state of that man becomes worse than the first.”
27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
It came to pass, as he said these things, a certain woman out of the multitude lifted up her voice and said to him, “Blessed is the womb that bore you, and the breasts which nursed you!”
28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
But he said, “On the contrary, blessed are those who hear the word of God, and keep it.”
29 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
When the multitudes were gathering together to him, he began to say, “This is an evil generation. It seeks after a sign. No sign will be given to it but the sign of Jonah the prophet.
30 Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
For even as Jonah became a sign to the Ninevites, so the Son of Man will also be to this generation.
31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
The Queen of the South will rise up in the judgement with the men of this generation and will condemn them, for she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon; and behold, one greater than Solomon is here.
32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
The men of Nineveh will stand up in the judgement with this generation, and will condemn it, for they repented at the proclaiming of Jonah; and behold, one greater than Jonah is here.
33 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
“No one, when he has lit a lamp, puts it in a cellar or under a basket, but on a stand, that those who come in may see the light.
34 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
The lamp of the body is the eye. Therefore when your eye is good, your whole body is also full of light; but when it is evil, your body also is full of darkness.
35 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
Therefore see whether the light that is in you isn’t darkness.
36 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
If therefore your whole body is full of light, having no part dark, it will be wholly full of light, as when the lamp with its bright shining gives you light.”
37 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
Now as he spoke, a certain Pharisee asked him to dine with him. He went in and sat at the table.
38 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
When the Pharisee saw it, he marvelled that he had not first washed himself before dinner.
39 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
The Lord said to him, “Now you Pharisees cleanse the outside of the cup and of the platter, but your inward part is full of extortion and wickedness.
40 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
You foolish ones, didn’t he who made the outside make the inside also?
41 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
But give for gifts to the needy those things which are within, and behold, all things will be clean to you.
42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
But woe to you Pharisees! For you tithe mint and rue and every herb, but you bypass justice and God’s love. You ought to have done these, and not to have left the other undone.
43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
Woe to you Pharisees! For you love the best seats in the synagogues and the greetings in the marketplaces.
44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you are like hidden graves, and the men who walk over them don’t know it.”
45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
One of the Torah scholars answered him, “Rabbi, in saying this you insult us also.”
46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
He said, “Woe to you Torah scholars also! For you load men with burdens that are difficult to carry, and you yourselves won’t even lift one finger to help carry those burdens.
47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
Woe to you! For you build the tombs of the prophets, and your fathers killed them.
48 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
So you testify and consent to the works of your fathers. For they killed them, and you build their tombs.
49 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
Therefore also the wisdom of God said, ‘I will send to them prophets and emissaries; and some of them they will kill and persecute,
50 Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
that the blood of all the prophets, which was shed from the foundation of the world, may be required of this generation,
51 Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
from the blood of Abel to the blood of Zechariah, who perished between the altar and the sanctuary.’ Yes, I tell you, it will be required of this generation.
52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
Woe to you Torah scholars! For you took away the key of knowledge. You didn’t enter in yourselves, and those who were entering in, you hindered.”
53 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
As he said these things to them, the scribes and the Pharisees began to be terribly angry, and to draw many things out of him,
54 Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
lying in wait for him, and seeking to catch him in something he might say, that they might accuse him.
