Лука 10
1 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
After these things the Lord appointed other seventy also, and sent them two and two before his face into every city and place, whither he himself would come.
2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
Therefore said he unto them, The harvest truly [is] great, but the labourers [are] few: pray ye therefore the Lord of the harvest, that he would send forth labourers into his harvest.
3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
Go your ways: behold, I send you forth as lambs among wolves.
4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
Carry neither purse, nor scrip, nor shoes: and salute no man by the way.
5 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
And into whatsoever house ye enter, first say, Peace [be] to this house.
6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
And if the son of peace be there, your peace shall rest upon it: if not, it shall turn to you again.
7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
And in the same house remain, eating and drinking such things as they give: for the labourer is worthy of his hire. Go not from house to house.
8 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
And into whatsoever city ye enter, and they receive you, eat such things as are set before you:
9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
And heal the sick that are therein, and say unto them, The kingdom of God is come nigh unto you.
10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
But into whatsoever city ye enter, and they receive you not, go your ways out into the streets of the same, and say,
11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
Even the very dust of your city, which cleaveth on us, we do wipe off against you: notwithstanding be ye sure of this, that the kingdom of God is come nigh unto you.
12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
But I say unto you, that it shall be more tolerable in that day for Sodom, than for that city.
13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
Woe unto thee, Chorazin! woe unto thee, Bethsaida! for if the mighty works had been done in Tyre and Sidon, which have been done in you, they had a great while ago repented, sitting in sackcloth and ashes.
14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
But it shall be more tolerable for Tyre and Sidon at the judgment, than for you.
And thou, Capernaum, which art exalted to heaven, shalt be thrust down to hell. (Hadēs g86)
16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
He that heareth you heareth me; and he that despiseth you despiseth me; and he that despiseth me despiseth him that sent me.
17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
And the seventy returned again with joy, saying, Lord, even the devils are subject unto us through thy name.
18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
And he said unto them, I beheld Satan as lightning fall from heaven.
19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
Behold, I give unto you power to tread on serpents and scorpions, and over all the power of the enemy: and nothing shall by any means hurt you.
20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
Notwithstanding in this rejoice not, that the spirits are subject unto you; but rather rejoice, because your names are written in heaven.
21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
In that hour Jesus rejoiced in spirit, and said, I thank thee, O Father, Lord of heaven and earth, that thou hast hid these things from the wise and prudent, and hast revealed them unto babes: even so, Father; for so it seemed good in thy sight.
22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
All things are delivered to me of my Father: and no man knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and [he] to whom the Son will reveal [him.]
23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
And he turned him unto [his] disciples, and said privately, Blessed [are] the eyes which see the things that ye see:
24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
For I tell you, that many prophets and kings have desired to see those things which ye see, and have not seen [them]; and to hear those things which ye hear, and have not heard [them.]
25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
And, behold, a certain lawyer stood up, and tempted him, saying, Master, what shall I do to inherit eternal life? (aiōnios g166)
26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
He said unto him, What is written in the law? how readest thou?
27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
And he answering said, Thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy strength, and with all thy mind; and thy neighbour as thyself.
28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
And he said unto him, Thou hast answered right: this do, and thou shalt live.
29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
But he, willing to justify himself, said unto Jesus, And who is my neighbour?
30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
And Jesus answering said, A certain [ man] went down from Jerusalem to Jericho, and fell among thieves, which stripped him of his raiment, and wounded [him], and departed, leaving [him] half dead.
31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
And by chance there came down a certain priest that way: and when he saw him, he passed by on the other side.
32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
And likewise a Levite, when he was at the place, came and looked [on him], and passed by on the other side.
33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
But a certain Samaritan, as he journeyed, came where he was: and when he saw him, he had compassion [on him],
34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
And went to [him], and bound up his wounds, pouring in oil and wine, and set him on his own beast, and brought him to an inn, and took care of him.
35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
And on the morrow when he departed, he took out two pence, and gave [them] to the host, and said unto him, Take care of him; and whatsoever thou spendest more, when I come again, I will repay thee.
36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
Which now of these three, thinkest thou, was neighbour unto him that fell among the thieves?
37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
And he said, He that shewed mercy on him. Then said Jesus unto him, Go, and do thou likewise.
38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
Now it came to pass, as they went, that he entered into a certain village: and a certain woman named Martha received him into her house.
39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
And she had a sister called Mary, which also sat at Jesus’ feet, and heard his word.
40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
But Martha was cumbered about much serving, and came to him, and said, Lord, dost thou not care that my sister hath left me to serve alone? bid her therefore that she help me.
41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
And Jesus answered and said unto her, Martha, Martha, thou art careful and troubled about many things:
42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
But one thing is needful: and Mary hath chosen that good part, which shall not be taken away from her.
