Лука 10
1 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
After these things the LORD appointed other seventy also, and sent them two and two before his face into every city and place, where he himself would come.
2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
Therefore said he to them, The harvest truly is great, but the laborers are few: pray you therefore the Lord of the harvest, that he would send forth laborers into his harvest.
3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
Go your ways: behold, I send you forth as lambs among wolves.
4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
Carry neither purse, nor money, nor shoes: and salute no man by the way.
5 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
And into whatever house you enter, first say, Peace be to this house.
6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
And if the son of peace be there, your peace shall rest on it: if not, it shall turn to you again.
7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
And in the same house remain, eating and drinking such things as they give: for the laborer is worthy of his hire. Go not from house to house.
8 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
And into whatever city you enter, and they receive you, eat such things as are set before you:
9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
And heal the sick that are therein, and say to them, The kingdom of God is come near to you.
10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
But into whatever city you enter, and they receive you not, go your ways out into the streets of the same, and say,
11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
Even the very dust of your city, which sticks on us, we do wipe off against you: notwithstanding be you sure of this, that the kingdom of God is come near to you.
12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
But I say to you, that it shall be more tolerable in that day for Sodom, than for that city.
13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
Woe to you, Chorazin! woe to you, Bethsaida! for if the mighty works had been done in Tyre and Sidon, which have been done in you, they had a great while ago repented, sitting in sackcloth and ashes.
14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
But it shall be more tolerable for Tyre and Sidon at the judgment, than for you.
And you, Capernaum, which are exalted to heaven, shall be thrust down to hell. (Hadēs g86)
16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
He that hears you hears me; and he that despises you despises me; and he that despises me despises him that sent me.
17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
And the seventy returned again with joy, saying, Lord, even the devils are subject to us through your name.
18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
And he said to them, I beheld Satan as lightning fall from heaven.
19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
Behold, I give to you power to tread on serpents and scorpions, and over all the power of the enemy: and nothing shall by any means hurt you.
20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
Notwithstanding in this rejoice not, that the spirits are subject to you; but rather rejoice, because your names are written in heaven.
21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
In that hour Jesus rejoiced in spirit, and said, I thank you, O Father, Lord of heaven and earth, that you have hid these things from the wise and prudent, and have revealed them to babes: even so, Father; for so it seemed good in your sight.
22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
All things are delivered to me of my Father: and no man knows who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and he to whom the Son will reveal him.
23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
And he turned him to his disciples, and said privately, Blessed are the eyes which see the things that you see:
24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
For I tell you, that many prophets and kings have desired to see those things which you see, and have not seen them; and to hear those things which you hear, and have not heard them.
25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
And, behold, a certain lawyer stood up, and tempted him, saying, Master, what shall I do to inherit eternal life? (aiōnios g166)
26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
He said to him, What is written in the law? how read you?
27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
And he answering said, You shall love the Lord your God with all your heart, and with all your soul, and with all your strength, and with all your mind; and your neighbor as yourself.
28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
And he said to him, You have answered right: this do, and you shall live.
29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
But he, willing to justify himself, said to Jesus, And who is my neighbor?
30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
And Jesus answering said, A certain man went down from Jerusalem to Jericho, and fell among thieves, which stripped him of his raiment, and wounded him, and departed, leaving him half dead.
31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
And by chance there came down a certain priest that way: and when he saw him, he passed by on the other side.
32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
And likewise a Levite, when he was at the place, came and looked on him, and passed by on the other side.
33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
But a certain Samaritan, as he journeyed, came where he was: and when he saw him, he had compassion on him,
34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
And went to him, and bound up his wounds, pouring in oil and wine, and set him on his own beast, and brought him to an inn, and took care of him.
35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
And on the morrow when he departed, he took out two pence, and gave them to the host, and said to him, Take care of him; and whatever you spend more, when I come again, I will repay you.
36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
Which now of these three, think you, was neighbor to him that fell among the thieves?
37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
And he said, He that showed mercy on him. Then said Jesus to him, Go, and do you likewise.
38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
Now it came to pass, as they went, that he entered into a certain village: and a certain woman named Martha received him into her house.
39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
And she had a sister called Mary, which also sat at Jesus’ feet, and heard his word.
40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
But Martha was encumbered about much serving, and came to him, and said, Lord, do you not care that my sister has left me to serve alone? bid her therefore that she help me.
41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
And Jesus answered and said to her, Martha, Martha, you are careful and troubled about many things:
42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
But one thing is needful: and Mary has chosen that good part, which shall not be taken away from her.
