Лука 10
1 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
After this, the Lord appointed seventy-two others and sent them two by two ahead of Him to every town and place He was about to visit.
2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
And He told them, “The harvest is plentiful, but the workers are few. Ask the Lord of the harvest, therefore, to send out workers into His harvest.
3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
Go! I am sending you out like lambs among wolves.
4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
Carry no purse or bag or sandals. Do not greet anyone along the road.
5 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
Whatever house you enter, begin by saying, ‘Peace to this house.’
6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
If a man of peace is there, your peace will rest on him; if not, it will return to you.
7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
Stay at the same house, eating and drinking whatever you are offered. For the worker is worthy of his wages. Do not move around from house to house.
8 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
If you enter a town and they welcome you, eat whatever is set before you.
9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
Heal the sick who are there and tell them, ‘The kingdom of God is near you.’
10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
But if you enter a town and they do not welcome you, go into the streets and declare,
11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
‘Even the dust of your town that clings to our feet, we wipe off as a testimony against you. Yet be sure of this: The kingdom of God is near.’
12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
I tell you, it will be more bearable on that day for Sodom than for that town.
13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
Woe to you, Chorazin! Woe to you, Bethsaida! For if the miracles that were performed in you had been performed in Tyre and Sidon, they would have repented long ago, sitting in sackcloth and ashes.
14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
But it will be more bearable for Tyre and Sidon at the judgment than for you.
And you, Capernaum, will you be lifted up to heaven? No, you will be brought down to Hades! (Hadēs g86)
16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
Whoever listens to you listens to Me; whoever rejects you rejects Me; and whoever rejects Me rejects the One who sent Me.”
17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
The seventy-two returned with joy and said, “Lord, even the demons submit to us in Your name.”
18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
So He told them, “I saw Satan fall like lightning from heaven.
19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
Behold, I have given you authority to tread on snakes and scorpions, and over all the power of the enemy. Nothing will harm you.
20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
Nevertheless, do not rejoice that the spirits submit to you, but rejoice that your names are written in heaven.”
21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
At that time Jesus rejoiced in the Holy Spirit and declared, “I praise You, Father, Lord of heaven and earth, because You have hidden these things from the wise and learned, and revealed them to little children. Yes, Father, for this was well-pleasing in Your sight.
22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
All things have been entrusted to Me by My Father. No one knows who the Son is except the Father, and no one knows who the Father is except the Son and those to whom the Son chooses to reveal Him.”
23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
Then Jesus turned to the disciples and said privately, “Blessed are the eyes that see what you see.
24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
For I tell you that many prophets and kings desired to see what you see but did not see it, and to hear what you hear but did not hear it.”
25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
One day an expert in the law stood up to test Him. “Teacher,” he asked, “what must I do to inherit eternal life?” (aiōnios g166)
26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
“What is written in the Law?” Jesus replied. “How do you read it?”
27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
He answered, “‘Love the Lord your God with all your heart and with all your soul and with all your strength and with all your mind’ and ‘Love your neighbor as yourself.’”
28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
“You have answered correctly,” Jesus said. “Do this and you will live.”
29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
But wanting to justify himself, he asked Jesus, “And who is my neighbor?”
30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
Jesus took up this question and said, “A man was going down from Jerusalem to Jericho when he fell into the hands of robbers. They stripped him, beat him, and went away, leaving him half dead.
31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
Now by chance a priest was going down the same road, but when he saw him, he passed by on the other side.
32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
So too, when a Levite came to that spot and saw him, he passed by on the other side.
33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
But when a Samaritan on a journey came upon him, he looked at him and had compassion.
34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
He went to him and bandaged his wounds, pouring on oil and wine. Then he put him on his own animal, brought him to an inn, and took care of him.
35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
The next day he took out two denarii and gave them to the innkeeper. ‘Take care of him,’ he said, ‘and on my return I will repay you for any additional expense.’
36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
Which of these three do you think was a neighbor to the man who fell into the hands of robbers?”
37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
“The one who showed him mercy,” replied the expert in the law. Then Jesus told him, “Go and do likewise.”
38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
As they traveled along, Jesus entered a village where a woman named Martha welcomed Him into her home.
39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
She had a sister named Mary, who sat at the Lord’s feet listening to His message.
40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
But Martha was distracted by all the preparations to be made. She came to Jesus and said, “Lord, do You not care that my sister has left me to serve alone? Tell her to help me!”
41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
“Martha, Martha,” the Lord replied, “you are worried and upset about many things.
42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
But only one thing is necessary. Mary has chosen the good portion, and it will not be taken away from her.”
