Лука 1
1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
Buduæi da mnogi poèeše opisivati dogaðaje koji se ispuniše meðu nama,
2 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
Kao što nam predaše koji isprva sami vidješe i sluge rijeèi biše:
3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
Namislih i ja, ispitavši sve od poèetka, po redu pisati tebi, èestiti Teofile,
4 Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
Da poznaš temelj onijeh rijeèi kojima si se nauèio.
5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
U vrijeme Iroda cara Judejskoga bijaše neki sveštenik od reda Avijna, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronova, po imenu Jelisaveta.
6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
A bijahu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovijestima i uredbama Gospodnjijem bez mane.
7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
I ne imadijahu djece; jer Jelisaveta bješe nerotkinja, i bijahu oboje veæ stari.
8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
I dogodi se, kad on služaše po svome redu pred Bogom,
9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
Da po obièaju sveštenstva doðe na njega da iziðe u crkvu Gospodnju da kadi.
10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
I sve mnoštvo naroda bijaše napolju i moljaše se Bogu u vrijeme kaðenja.
11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
A njemu se pokaza anðeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionoga.
12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
I kad ga vidje Zarija uplaši se i strah napade na nj.
13 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
A anðeo reèe mu: ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiæe ti sina, i nadjeni mu ime Jovan.
14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
I biæe tebi radost i veselje, i mnogi æe se obradovati njegovu roðenju.
15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
Jer æe biti veliki pred Bogom, i neæe piti vina i sikera; i napuniæe se Duha svetoga još u utrobi matere svoje;
16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
I mnoge æe sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome;
17 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
I on æe naprijed doæi pred njim u duhu i sili Ilijnoj da obrati srca otaca k djeci, i nevjernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
18 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
I reèe Zarija anðelu: po èemu æu ja to poznati? jer sam ja star i žena je moja vremenita.
19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
I odgovarajuæi anðeo reèe mu: ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
I evo, onijemiæeš i neæeš moæi govoriti do onoga dana dok se to ne zbude; jer nijesi vjerovao mojim rijeèima koje æe se zbiti u svoje vrijeme.
21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
I narod èekaše Zariju, i èuðahu se što se zabavi u crkvi.
22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
A izišavši ne mogaše da im govori; i razumješe da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nijem.
23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
I kad se navršiše dani njegove službe otide kuæi svojoj.
24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
A poslije ovijeh dana zatrudnje Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet mjeseci govoreæi:
25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
Tako mi uèini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora meðu ljudima.
26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
A u šesti mjesec posla Bog anðela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret
27 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
K djevojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija.
28 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
I ušavši k njoj anðeo reèe: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meðu ženama.
29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
A ona vidjevši ga poplaši se od rijeèi njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav?
30 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
I reèe joj anðeo: ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
I evo zatrudnjeæeš, i rodiæeš sina, i nadjeni mu ime Isus.
32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
On æe biti veliki, i nazvaæe se sin najvišega, i daæe mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova;
I carovaæe u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neæe biti kraja. (aiōn g165)
34 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
A Marija reèe anðelu: kako æe to biti kad ja ne znam za muža?
35 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
I odgovarajuæi anðeo reèe joj: duh sveti doæi æe na tebe, i sila najvišega osjeniæe te; zato i ono što æe se roditi biæe sveto, i nazvaæe se sin Božij.
36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
I evo Jelisaveta tvoja tetka, i ona zatrudnje sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njojzi, koju zovu nerotkinjom.
37 Јер у Бога све је могуће што каже.
Jer u Boga sve je moguæe što reèe.
38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
A Marija reèe: evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po rijeèi tvojoj. I anðeo otide od nje.
39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
A Marija ustavši onijeh dana otide brzo u gornju zemlju u grad Judin.
40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
I uðe u kuæu Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
I kad Jelisaveta èu èestitanje Marijino, zaigra dijete u utrobi njezinoj, i Jelisaveta se napuni Duha svetoga,
42 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
I povika zdravo i reèe: blagoslovena si ti meðu ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
I otkud meni ovo da doðe mati Gospoda mojega k meni?
44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
Jer gle, kad doðe glas èestitanja tvojega u uši moje, zaigra dijete radosno u utrobi mojoj.
45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
I blago onoj koja vjerova; jer æe se izvršiti što joj kaza Gospod.
46 И рече Марија: Велича душа моја Господа;
I reèe Marija: velièa duša moja Gospoda;
47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
I obradova se duh moj Bogu spasu mojemu,
48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, otsad æe me zvati blaženom svi naraštaji;
49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
Što mi uèini velièinu silni, i sveto ime njegovo;
50 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
I milost je njegova od koljena na koljeno onima koji ga se boje.
51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihova.
52 Збаци силне с престола, и подиже понижене.
Zbaci silne s prijestola, i podiže ponižene.
53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
54 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
Primi Izrailja slugu svojega da se opomene milosti;
Kao što govori ocima našijem, Avraamu i sjemenu njegovu dovijeka. (aiōn g165)
56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
Marija pak sjedi s njom oko tri mjeseca, i vrati se kuæi svojoj.
57 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
A Jelisaveti doðe vrijeme da rodi, i rodi sina.
58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
I èuše njezini susjedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
59 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
I u osmi dan doðoše da obrežu dijete, i šæadijahu da mu nadjenu ime oca njegova, Zarija.
60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
I odgovarajuæi mati njegova reèe: ne, nego da bude Jovan.
61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
I rekoše joj: nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je tako ime.
62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
I namigivahu ocu njegovu kako bi on htio da mu nadjenu ime.
63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
I zaiskavši dašèicu, napisa govoreæi: Jovan mu je ime. I zaèudiše se svi.
64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov, i govoraše hvaleæi Boga.
65 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
I uðe strah u sve susjede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se ovaj sav dogaðaj.
66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
I svi koji èuše metnuše u srce svoje govoreæi: šta æe biti iz ovoga djeteta? I ruka Gospodnja bješe s njim.
67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
I Zarija otac njegov napuni se Duha svetoga, i prorokova govoreæi:
68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
69 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
I podiže nam rog spasenija u domu Davida sluge svojega,
Kao što govori ustima svetijeh proroka svojijeh od vijeka (aiōn g165)
71 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
Da æe nas izbaviti od našijeh neprijatelja i iz ruku sviju koji mrze na nas;
72 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
Uèiniti milost ocima našijem, i opomenuti se svetoga zavjeta svojega,
73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našemu da æe nam dati
74 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojijeh, i da mu služimo bez straha,
75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
I u svetosti i u pravdi pred njim dok smo god živi.
76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
I ti, dijete, nazvaæeš se prorok najvišega; jer æeš iæi naprijed pred licem Gospodnjijem da mu pripraviš put;
77 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
Da daš razum spasenija narodu njegovu za oproštenje grijeha njihovijeh,
78 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
Po dubokoj milosti Boga našega, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
Da obasjaš one koji sjede u tami i u sjenu smrtnome; da uputiš noge naše na put mira.
80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
A dijete rastijaše i jaèaše duhom, i bijaše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.
