Плач Јеремијин 5

1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

Acuérdate, oh Yavé, de lo que nos sucedió. Ve y mira nuestro oprobio.

2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

Nuestra heredad pasó a extraños, Nuestras casas a extranjeros.

3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

Somos huérfanos, sin padre. Nuestras madres son como viudas.

4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

Tenemos que pagar el agua que bebemos. Pagamos también nuestra leña.

5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

Los que nos siguen están sobre nuestras nucas. Trabajamos y no tenemos descanso.

6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

Tuvimos que someternos a Egipto y a Asiria Para tener suficiente pan.

7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

Nuestros antepasados pecaron, no existen. Nosotros cargamos sus iniquidades.

8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

Unos esclavos nos dominan. No hay uno que nos libre de su mano.

9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

Para conseguir nuestro pan arriesgamos nuestras vidas A causa de la espada en la región despoblada.

10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

Nuestra piel arde como un horno A causa de los ardores del hambre.

11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

Violaron a las mujeres en Sion, A las doncellas en los pueblos de Judá.

12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

Los magistrados fueron colgados de las manos, Y los ancianos no fueron respetados.

13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

Los jóvenes trabajan en la piedra del molino, Y los niños se tambalean bajo el peso de la leña.

14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

Los ancianos se fueron de la puerta. Los jóvenes abandonaron su música.

15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

Cesó la alegría de nuestros corazones. Nuestra danza se convirtió en duelo,

16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

La corona cayó de nuestra cabeza. ¡Ay de nosotros, porque pecamos!

17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

A causa de esto nuestro corazón está enfermo. A causa de estas cosas se nublan nuestros ojos.

18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

Porque la Montaña Sion está desolada, Y las zorras se pasean por ella.

19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

Sin embargo Tú, oh Yavé, permaneces para siempre. Tu trono es de generación en generación.

20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

¿Te olvidarás para siempre de nosotros? ¿Nos abandonarás tanto tiempo?

21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

Oh Yavé, devuélvenos a Ti, Y seremos restaurados. Renueva nuestros días para que sean como los de antaño.

22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

A menos que nos hayas desechado por completo, Y estés sumamente airado contra nosotros.