Плач Јеремијин 5

1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

Молитва Иеремии пророка. Помяни, Господи, что бысть нам: призри и виждь укоризну нашу:

2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

достояние наше обратися к чуждим и домы нашя ко иноплеменником:

3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

сири быхом, несть отца, матери нашя яко вдовы.

4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

Воду нашу за сребро пихом, дрова наша за цену куповахом:

5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

на выя нашя гоними быхом, трудихомся, не почихом.

6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

Египет даде руку, Ассур в насыщение их.

7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

Отцы наши согрешиша, и несть их, мы же беззакония их подяхом.

8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

Раби обладаша нами, избавляющаго несть от руку их.

9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

В душах наших носихом хлеб наш, от лица меча в пустыни.

10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

Кожа наша аки пещь обгоре, разседошася от лица бурей глада.

11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

Жен в Сионе смириша, девиц во градех Иудиных.

12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

Князи в руках их повешени быша, старейшины не прославишася.

13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

Избраннии плачь подяша, и юноши в кладе изнемогоша.

14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

И старцы от врат оскудеша, избраннии от песней своих умолкоша.

15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

Разсыпася радость сердец наших, обратися в плачь лик наш,

16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

спаде венец со главы нашея: горе нам, яко согрешихом.

17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

О сем смутися сердце наше, о сем померкнуша очи наши.

18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

На горе Сионе, яко погибе, лисицы ходиша.

19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

Ты же, Господи, во веки вселишися, престол Твой в род и род.

20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

Вскую во веки забываеши нас, оставиши ли нас в продолжение дний?

21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

Обрати ны, Господи, к Тебе, и обратимся, и вознови дни нашя якоже прежде.

22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

Яко отревая отринул еси нас, разгневался еси на ны зело.