< Плач Јеремијин 5 >

1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Remember, O Lord, what has happened to us: behold, and look on our reproach.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Our inheritance has been turned away to aliens, our houses to strangers:
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
we are become orphans, we have no father, our mothers are as widows.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
We have drunk our water for money; our wood is sold to us [for a burden] on our neck:
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
we have been persecuted, we have laboured, we have had no rest.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Egypt gave the hand [to us], Assur to their own satisfaction.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Our fathers sinned, [and] are not: we have borne their iniquities.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Servants have ruled over us: there is none to ransom [us] out of their hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
We shall bring in our bread with [danger of] our lives, because of the sword of the wilderness.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Our skin is blackened like an oven; they are convulsed, because of the storms of famine.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
They humbled the women in Sion, the virgins in the cities of Juda.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Princes were hanged up by their hands: the elders were not honored.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
The chosen men lifted up [the voice in] weeping, and the youths fainted under the wood.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
And the elders ceased from the gate, the chosen men ceased from their music.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
The joy of our heart has ceased; our dance is turned into mourning.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
The crown has fallen [from] our head: yes, woe to us! for we have sinned.
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
For this has grief come; our heart is sorrowful: for this our eyes are darkened.
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Over the mountain of Sion, because it is made desolate, foxes have walked therein.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
But you, O Lord, shall dwell for ever; your throne [shall endure] to generation and generation.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Therefore will you utterly forget us, and abandon us a long time?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Turn us, O Lord, to you, and we shall be turned; and renew our days as before.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
For you have indeed rejected us; you have been very angry against us.

< Плач Јеремијин 5 >