Плач Јеремијин 3

1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

Soy el hombre que ha experimentado el sufrimiento bajo la vara de la ira de Dios.

2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

Me ha alejado, obligándome a caminar en las tinieblas en lugar de la luz.

3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

De hechome golpea una y otra vez todo el día.

4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Me ha desgastado; me ha hecho pedazos.

5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Me ha asediado, rodeándome de amargura y miseria.

6 Посади ме у таму као умрле одавна.

Me ha obligado a vivir en las tinieblas, como los muertos desde hace tiempo.

7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

Ha levantado un muro a mi alrededor para que no pueda escapar; me ha atado con pesadas cadenas.

8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

Aunque siga clamando por ayuda, se niega a escuchar mi oración.

9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

Ha puesto piedras en mi camino y me envía por senderos torcidos.

10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

Es un oso que me acecha, un león escondido listo para atacar,

11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Me arrastró de mi camino y me hizo pedazos, dejándome indefenso.

12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

Cargó su arco con una flecha y me usó como blanco,

13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

Me disparó en los riñones con sus flechas.

14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

Ahora todos se ríen de mí, cantando canciones que se burlan de mí todo el día.

15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

Me ha llenado de amargura; me ha llenado de amargo ajenjo.

16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

Me ha roto los dientes con arenilla; me ha pisoteado en el polvo.

17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Me ha arrancado la paz; he olvidado todo lo bueno de la vida.

18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Por eso digo: Mi expectativa de una larga vida ha desaparecido, junto con todo lo que esperaba del Señor.

19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

No olvides todo lo que he sufrido en mi agonía, tan amargo como el ajenjo y el veneno.

20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

Ciertamente no lo he olvidado. Lo recuerdo demasiado bien, por eso me hundo en la depresión.

21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

Pero aún tengo esperanza cuando pienso en esto:

22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

Es por el amor fiel del Señor que nuestras vidas no están destruidas, pues con sus actos de misericordia nunca nos abandona.

23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

Él los renueva cada mañana. ¡Qué maravillosamente fiel eres, Señor!

24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

El Señor es todo lo que necesito, me digo a mí mismo: Pondré mi esperanza en él.

25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

El Señor es bueno con los que confían en él, con cualquiera que lo siga.

26 Добро је мирно чекати спасење Господње.

Es bueno esperar tranquilamente la salvación del Señor.

27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.

Es bueno que el ser humano aprenda a soportar con paciencia la disciplina mientras es joven.

28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Debe sentarse solos en silencio, porque es Dios quien lo ha disciplinado.

29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

Debe inclinarse con el rostro hacia el suelo, porque aún puede haber esperanza.

30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

Debe poner la mejilla a quien quiera abofetearlos; debe aceptar los insultos de los demás.

31 Јер Господ не одбацује за свагда.

Porque el Señor no nos abandonará para siempre.

32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Aunque nos venga la tristeza, él nos muestra misericordia porque su amor fiel es muy grande.

33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

Porque no quiere herir ni causarle dolor a ninguno.

34 Кад газе ногама све сужње на земљи,

Ya sea que alguien maltrate a todos los prisioneros de la tierra

35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

Ole niegue a alguien sus derechos mientras el Altísimo lo ve,

36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

O sea que alguien engañe a otro en su caso legal, estas son cosas el Señor noaprueba.

37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

¿Quién habló y llegó a existir? ¿No fue el Señor quien lo ordenó?

38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

Cuando el Altísimo habla puede ser para un desastre o para una bendición.

39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

¿Por qué habría de quejarse un ser humano de las consecuencias de sus pecados?

40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

Debemos mirarnos a nosotros mismos, examinar nuestros actos y volver al Señor.

41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

No nos limitemos a levantar la mano a Dios hacia el cielo, sino nuestra mente también, y digamos:

42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

“Nosotros somos pecadores; nosotros somos rebeldes ¡y tú no nos has perdonado!”

43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

Te has envuelto en ira y nos has perseguido, matándonos sin piedad. Has destruido sin piedad.

44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.

Te has envuelto en una nube que ninguna oración puede penetrar.

45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

Nos has convertido en residuos y desechos para las naciones de alrededor.

46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

Todos nuestros enemigos abren la boca para criticarnos.

47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

Estamos aterrorizados y atrapados, devastados y destruidos.

48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

Las lágrimas brotan de mis ojos por la muerte de mi pueblo.

49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

Mis ojos rebosan de lágrimas todo el tiempo. No se detendrán

50 Докле Господ не погледа и не види с неба.

Hasta que el Señor mire desde el cielo y vea lo que pasa.

51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

Lo que he visto me atormenta por lo que ha sucedido a todas las mujeres de mi ciudad.

52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

Sin razón alguna mis enemigos me atraparon como a un pájaro.

53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

Intentaron matarme arrojándome a un pozo y tirándome piedras.

54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

El agua me inundó hastala cabeza, y pensé que moriría.

55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

Desde lo más profundo de la fosa te llamé, Señor.

56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

Tú me oíste cuando oré: “Por favor, no ignores mi grito de auxilio”.

57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

Viniste a mí cuando te llamé, y me dijiste: “¡No tengas miedo!”

58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

¡Has tomado mi caso y me has defendido; has salvado mi vida!

59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

Señor, tú has visto las injusticias que se han cometido contra mí; ¡Defiéndeme, por favor!

60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

Has observado lo vengativos que son y las veces que han conspirado contra mí.

61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

Señor, tú has oído cómo me han insultado y lo que han tramado contra mí,

62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

¡Cómo mis enemigos hablan contra mí y se quejan de mí todo el tiempo!

63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

¡Mira! Ya sea que estén sentados o de pie, siguen burlándose de mí en sus canciones.

64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.

¡Págales como se merecen, Señor, por todo lo que han hecho!

65 Подај им упорно срце, проклетство своје.

Dales algo para que sus mentes queden cubiertas! ¡Que tu maldición caiga sobre ellos!

66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.

Persíguelos en tu cólera, Señor, y deshazte de ellos de la tierra!