< Плач Јеремијин 3 >

1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
ALEPH. Ego vir videns paupertatem meam in virga indignationis eius.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
ALEPH. Me minavit, et adduxit in tenebras, et non in lucem.
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
ALEPH. Tantum in me vertit, et convertit manum suam tota die.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
BETH. Vetustam fecit pellem meam, et carnem meam, contrivit ossa mea.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
BETH. Aedificavit in gyro meo, et circumdedit me felle, et labore.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
BETH. In tenebrosis collocavit me, quasi mortuos sempiternos.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
GHIMEL. Circumaedificavit adversum me, ut non egrediar: aggravavit compedem meum.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
GHIMEL. Sed et cum clamavero, et rogavero, exclusit orationem meam.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
GHIMEL. Conclusit vias meas lapidibus quadris, semitas meas subvertit.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
DALETH. Ursus insidians factus est mihi: leo in absconditis.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
DALETH. Semitas meas subvertit, et confregit me: posuit me desolatam.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
DALETH. Tetendit arcum suum, et posuit me quasi signum ad sagittam.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
HE. Misit in renibus meis filias pharetrae suae.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
HE. Factus sum in derisum omni populo meo, canticum eorum tota die.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
HE. Replevit me amaritudinibus, inebriavit me absynthio.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
VAU. Et fregit ad numerum dentes meos, cibavit me cinere.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
VAU. Et repulsa est a pace anima mea, oblitus sum bonorum.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
VAU. Et dixi: Periit finis meus, et spes mea a Domino.
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
ZAIN. Recordare paupertatis, et transgressionis meae, absinthii, et fellis.
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
ZAIN. Memoria memor ero, et tabescet in me anima mea.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
ZAIN. Haec recolens in corde meo, ideo sperabo.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
HETH. Misericordiae Domini quia non sumus consumpti: quia non defecerunt miserationes eius.
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
HETH. Novi diluculo, multa est fides tua.
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
HETH. Pars mea Dominus, dixit anima mea: propterea expectabo eum.
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
TETH. Bonus est Dominus sperantibus in eum, animae quaerenti illum.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
TETH. Bonum est praestolari cum silentio salutare Dei.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
TETH. Bonum est viro, cum portaverit iugum ab adolescentia sua.
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
IOD. Sedebit solitarius, et tacebit: quia levavit se super se.
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
IOD. Ponet in pulvere os suum, si forte sit spes.
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
IOD. Dabit percutienti se maxillam, saturabitur opprobriis.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
CAPH. Quia non repellet in sempiternum Dominus.
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
CAPH. Quia si abiecit, miserebitur secundum multitudinem misericordiarum suarum.
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
CAPH. Non enim humiliavit ex corde suo, et abiecit filios hominum,
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
LAMED. Ut conteret sub pedibus suis omnes vinctos terrae,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
LAMED. Ut declinaret iudicium viri in conspectu vultus Altissimi.
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
LAMED. Ut perverteret hominem in iudicio suo, Dominus ignoravit.
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
MEM. Quis est iste, qui dixit ut fieret, Domino non iubente?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
MEM. Ex ore Altissimi non egredientur nec mala nec bona?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
MEM. Quid murmuravit homo vivens, vir pro peccatis suis?
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
NUN. Scrutemur vias nostras, et quaeramus, et revertamur ad Dominum.
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
NUN. Levemus corda nostra cum manibus ad Dominum in caelos.
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
NUN. Nos inique egimus, et ad iracundiam provocavimus: idcirco tu inexorabilis es.
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
SAMECH. Operuisti in furore, et percussisti nos: occidisti, nec pepercisti.
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
SAMECH. Opposuisti nubem tibi, ne transeat oratio.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
SAMECH. Eradicationem, et abiectionem posuisti me in medio populorum.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
PHE. Aperuerunt super nos os suum omnes inimici.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
PHE. Formido, et laqueus facta est nobis vaticinatio, et contritio.
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
PHE. Divisiones aquarum deduxit oculus meus, in contritione filiae populi mei.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
AIN. Oculus meus afflictus est, nec tacuit, eo quod non esset requies,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
AIN. Donec respiceret et videret Dominus de caelis.
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
AIN. Oculus meus depraedatus est animam meam in cunctis filiabus urbis meae.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
SADE. Venatione ceperunt me quasi avem inimici mei gratis.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
SADE. Lapsa est in lacum vita mea, et posuerunt lapidem super me.
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
SADE. Inundaverunt aquae super caput meum: dixi: Perii.
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
COPH. Invocavi nomen tuum Domine de lacu novissimo.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
COPH. Vocem meam audisti: ne avertas aurem tuam a singultu meo, et clamoribus.
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
COPH. Appropinquasti in die, quando invocavi te: dixisti: Ne timeas.
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
RES. Iudicasti Domine causam animae meae, redemptor vitae meae.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
RES. Vidisti Domine iniquitatem illorum adversum me: iudica iudicium meum.
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
RES. Vidisti omnem furorem, universas cogitationes eorum adversum me.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
SIN. Audisti opprobrium eorum Domine, omnes cogitationes eorum adversum me:
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
SIN. Labia insurgentium mihi; et meditationes eorum adversum me tota die.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
SIN. Sessionem eorum, et resurrectionem eorum vide, ego sum psalmus eorum.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
THAU. Redes eis vicem Domine iuxta opera manuum suarum.
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
THAU. Dabis eis scutum cordis laborem tuum.
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
THAU. Persequeris in furore, et conteres eos sub caelis Domine.

< Плач Јеремијин 3 >