Књига Исуса Навина 17

1 И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан;

Este foi o lote para a tribo de Manasseh, pois ele foi o primogênito de José. Quanto a Machir, o primogênito de Manasseh, o pai de Gilead, porque ele era um homem de guerra, portanto tinha Gilead e Bashan.

2 Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим.

Assim foi para os demais filhos de Manassés, de acordo com suas famílias: para os filhos de Abiezer, para os filhos de Helek, para os filhos de Asriel, para os filhos de Shechem, para os filhos de Hepher, e para os filhos de Shemida. Estes eram os filhos masculinos de Manasseh, filho de José, de acordo com suas famílias.

3 А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

Mas Zelophehad, o filho de Hepher, o filho de Gilead, o filho de Machir, o filho de Manasseh, não tinha filhos, mas filhas. Estes são os nomes de suas filhas: Mahlah, Noé, Hoglah, Milcah, e Tirzah.

4 И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.

Elas vieram a Eleazar, o sacerdote, e a Josué, filho de Freira, e aos príncipes, dizendo: “Javé ordenou a Moisés que nos desse uma herança entre nossos irmãos”. Portanto, segundo o mandamento de Javé, ele lhes deu uma herança entre os irmãos de seu pai.

5 И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана.

Dez partes caíram para Manassés, além da terra de Gileade e Basã, que fica além do Jordão;

6 Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним.

porque as filhas de Manassés tinham uma herança entre seus filhos. A terra de Gilead pertencia ao resto dos filhos de Manassés.

7 А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.

A fronteira de Manassés foi de Asher a Michmethath, que é antes de Shechem. A fronteira foi para a mão direita, para os habitantes de En Tappuah.

8 А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим.

A terra de Tappuah pertencia a Manassés; mas Tappuah na fronteira de Manassés pertencia aos filhos de Efraim.

9 Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море.

A fronteira desceu até o riacho de Kanah, na direção sul do riacho. Estas cidades pertenciam a Efraim, entre as cidades de Manasseh. A fronteira de Manasseh ficava no lado norte do riacho, e terminava no mar.

10 С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку.

Para o sul era de Efraim, e para o norte era de Manasseh, e o mar era sua fronteira. Chegaram a Asher, ao norte, e a Issachar, ao leste.

11 Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.

Manasseh tinha três alturas em Issachar, em Asher Beth Shean e suas cidades, e Ibleam e suas cidades, e os habitantes de Dor e suas cidades, e os habitantes de Endor e suas cidades, e os habitantes de Taanach e suas cidades, e os habitantes de Megiddo e suas cidades.

12 Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи.

No entanto, os filhos de Manasseh não poderiam expulsar os habitantes dessas cidades; mas os cananeus habitariam naquela terra.

13 Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.

Quando as crianças de Israel se tornaram fortes, eles colocaram os cananeus em trabalhos forçados, e não os expulsaram totalmente.

14 А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?

Os filhos de José falaram com Josué, dizendo: “Por que me deram apenas um lote e uma parte para uma herança, já que somos um povo numeroso, porque Yahweh nos abençoou até agora?

15 А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова.

Josué lhes disse: “Se você é um povo numeroso, vá até a floresta e limpe a terra para si mesmo lá na terra dos Perizitas e dos Refaim, já que o país montanhoso de Efraim é muito estreito para você”.

16 А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.

As crianças de José disseram: “A região montanhosa não é suficiente para nós”. Todos os cananeus que habitam na terra do vale têm carruagens de ferro, tanto os que estão em Beth Shean e suas cidades, como os que estão no vale de Jezreel”.

17 А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела.

Josué falou à casa de José, ou seja, a Efraim e a Manasseh, dizendo: “Vocês são um povo numeroso e têm um grande poder. Não tereis apenas um lote;

18 Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.

mas o país montanhoso será vosso. Embora seja uma floresta, você a cortará, e sua extensão será a mais distante; pois você expulsará os cananeus, embora eles tenham carruagens de ferro, e embora eles sejam fortes”.