Књига Исуса Навина 17
1 И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан;
This was the allocation to the tribe of Manasseh, Joseph's firstborn son. Machir was Manasseh's firstborn son who was the father of Gilead. Because Machir had been an excellent fighter, Gilead and Bashan had already been allocated to him.
2 Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим.
The allocation was for the rest of the tribe of Manasseh, to the families of Abiezer, Helek, Asriel, Shechem, Hepher, and Shemida. These were the male descendants of Manasseh, the son of Joseph, by families.
3 А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.
But Zelophehad, son of Hepher, son of Gilead, son of Machir, son of Manasseh, had no sons. He only had daughters, whose names were Mahlah, Noah, Hoglah, Milcah, and Tirzah.
4 И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.
They approached Eleazar the priest, Joshua the son of Nun, and the leaders, and told them, “The Lord ordered Moses to give us an allocation of land along with our brothers.” So Joshua allotted land to them along with their brothers, as the Lord had ordered.
5 И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана.
Consequently Manasseh received ten shares of land beside the land of Gilead and Bashan on the other side of the Jordan,
6 Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним.
because the daughters of the tribe of Manasseh received an allocation along with the sons. (The land of Gilead had been allotted to the rest of the descendants of Manasseh).
7 А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.
The boundary of the tribe of Manasseh ran from Asher to Michmethath, near Shechem, then south to the spring of Tappuah.
8 А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим.
The land around Tappuah was allocated to Manasseh, but the town of Tappuah, which was on the border of Manasseh's land, was allocated to Ephraim.
9 Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море.
From there the boundary ran down to the valley of Kenah. South of the valley some of the towns belonged to Ephraim among the towns of Manasseh. The boundary ran along the north side of the valley and ended at the sea.
10 С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку.
To the south the land belonged to Ephraim, and to the north, to Manasseh. The sea is the boundary. The boundary to the north was with Asher, and with Issachar to the east.
11 Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.
The following towns with their associated villages were allocated to Manasseh but lay within the land of Issachar and Asher: Beth-shan, Ibleam, Dor (on the coast), Endor, Taanach, and Megiddo.
12 Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи.
But the descendants of Manasseh could not take possession of these towns because the Canaanites were determined to go on occupying the land.
13 Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.
However, later on, when the Israelites grew strong enough, they made the Canaanites do forced labor—but they did not drive them out.
14 А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?
Then the descendants of Joseph came to Joshua and asked him, “Why have you given us only one allocation—only one share of the land—when there's so many of us because the Lord has blessed us so much?”
15 А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова.
Joshua told them, “If there's so many of you, if the hill country of Ephraim is too small for you, then go and clear ground for yourselves from the forest in the land of the Perizzites and the Rephaim.”
16 А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.
The descendants of Joseph replied, “The hill country isn't big enough for us, but the Canaanites living in the lowlands have iron chariots, both those in Beth-shan and its villages, and those in the valley of Jezreel.”
17 А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела.
Joshua said to the tribes of Ephraim and Manasseh, the descendants of Joseph, “Since you are so many, and you are so strong, you will be given more than just one share.
18 Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.
You will be allocated the hill country in addition. Though it is forest, you will clear it and own it, from one end to the other. You will drive out the Canaanites, even though they have iron chariots, and even though they are strong.”
