Књига Исуса Навина 13

1 А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.

2 Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска,

3 Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји;

4 С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске.

5 И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског;

6 Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио.

7 Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног.

8 Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,

9 Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона,

10 И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових,

11 И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе;

12 Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби.

13 Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.

14 Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао.

15 А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим,

16 И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је насред потока, и сва раван до Медеве,

17 Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,

18 И Јаса и Кадимот и Мифат,

19 И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,

20 И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,

21 И сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи.

22 И Валама сина Веоровог, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијеним.

23 И беху међе синова Рувимових Јордан с међама својим. То је наследство синова Рувимових по породицама њиховим, градови и села њихова.

24 И даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим по породицама њиховим,

25 И беху им међе Јазир и сви градови галадски и половина земље синова Амонових до Ароира који је према Рави,

26 И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе давирске;

27 И у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток.

28 То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова.

29 И даде Мојсије половини племена Манасијиног, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим;

30 Међа им беше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара васанског, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова.

31 И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијиног, половини синова Махирових по породицама њиховим.

32 То је што раздели у наследство Мојсије у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону на истоку.

33 А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао.