Јован 7
1 И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
Derefter vistades Jesus i Galileen; ty han ville icke vistas i Judeen, derföre att Judarna foro efter att dräpa honom.
2 Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
Och var då hardt vid Judarnas löfhyddohögtid.
3 Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
Då sade hans bröder till honom: Gack hädan, och gack in i Judeen, att dine Lärjungar må ock se din verk, som du gör.
4 Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
Ty ingen, som vill uppenbar vara, förhandlar något hemliga; om du det gör, så uppenbara dig för verldene.
5 Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
Ty hans bröder trodde icke heller på honom.
6 Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
Då sade Jesus till dem: Min tid är icke än kommen; men edar tid är alltid redo.
7 Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
Verlden kan icke hata eder; men mig hatar hon; ty jag bär vittne om henne, att hennes verk äro ond.
8 Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
Går I upp till denna högtidsdagen; jag vill icke ännu gå upp till denna högtiden; ty min tid är icke ännu fullbordad.
9 Рекавши им ово оста у Галилеји.
Då han hade detta sagt till dem, blef han i Galileen.
10 А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
Men när hans bröder voro uppgångne, då gick ock han upp till högtiden, dock icke uppenbarliga, utan så hemliga.
11 А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
Då sökte Judarna efter honom i högtidene, och sade: Hvar är han?
12 И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
Och mycket mummel var ibland folket om honom; ty somlige sade: Han är god; och somlige sade: Nej; men han förförer folket.
13 Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
Dock talade ingen uppenbarliga om honom, för Judarnas rädslos skull.
14 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
Då nu half högtiden var öfverstånden, gick Jesus upp i templet, och lärde.
15 И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
Och Judarna förundrade sig, och sade: Huru kan denne Skrift, efter han är icke lärd?
16 Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
Svarade dem Jesus, och sade: Min lärdom är icke min, utan hans som mig sändt hafver,
17 Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
Hvilken som vill lyda hans vilja, han varder förnimmandes, om denna lärdom är af Gudi, eller om jag talar af mig sjelf.
18 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
Hvilken som talar af sig sjelf, han söker sin egen pris; men den som söker hans pris, som honom hafver sändt, han är sannfärdig, och orättfärdighet är icke i honom.
19 Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
Gaf icke Moses eder lagen? Och likväl gör ingen af eder lagen fullt. Hvi söken I efter att döda mig?
20 Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
Svarade folket, och sade: Du hafver djefvulen; ho söker efter att döda dig?
21 Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
Svarade Jesus, och sade till dem: Jag gjorde ena gerning, och der undren I alle på.
22 Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
Fördenskull gaf Moses eder omskärelsen; icke, att hon är af Mose, utan af fäderna; och likväl omskären I menniskona om Sabbathen.
23 Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
Tager nu menniskan omskärelsen om Sabbathen, på det att Mose lag icke skall varda bruten; på mig blifven I misslynte, att jag gjorde hela menniskona helbregda om Sabbathen?
24 Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
Dömer icke efter ansigtet; utan dömer en rätt dom.
25 Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
Då sade någre af Jerusalem: Är icke denne, den de fara efter att döda?
26 И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
Och si, han talar fritt, och de tala intet till honom. Veta nu vare öfverste förvisso, att han är visst Christus?
27 Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
Dock vi vete, hvadan denne är; men när Christus kommer, vet ingen hvadan hanar.
28 Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
Då ropade Jesus i templet, lärde, och sade: Ja, I kännen mig, och I veten hvadan jag är; och jag är icke kommen af mig sjelf; utan den mig sändt hafver han är sannfärdig, den I icke kännen.
29 Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
Men jag känner honom; ty jag är af honom; och han sände mig.
30 Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
Då foro de efter att gripa honom; dock kom ingen sina händer vid honom; ty hans tid var icke än då kommen.
31 А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
Men månge af folket trodde på honom, och sade: När Christus kommer, icke varder han mer tecken görandes, än denne gjort hafver?
32 Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
Så hörde de Phariseer, att folket mumlade sådant om honom; och sände Phariseerna och de öfverste Presterna tjenarena ut, till att gripa honom.
33 Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
Då sade Jesus till dem: Jag är ännu en liten tid när eder; och så går jag bort till honom, som mig sändt hafver.
34 Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
I skolen söka mig, och intet finna mig; och der jag är, dit kunnen I icke komma.
35 А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
Då sade Judarna emellan sig: Hvart vill denne gå, att vi skole icke finna honom? Månn han vilja gå ut ibland Hedningarna, som här och der förströdde äro, och lära Hedningarna?
36 Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
Hvad är det för ett tal, som han sade: I skolen söka mig, och intet finna mig; och der jag är, dit kunnen I icke komma?
37 А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
Men på yttersta dagen i högtidene, den ock störst var, stod Jesus, och ropade, sägandes: Hvilken som törster, han komme till mig, och dricke.
38 Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
Hvilken som tror på mig, såsom Skriften säger, af hans qved skola flyta lefvandes vattens strömmar.
39 А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
Men det sade han om Andan, hvilken de få skulle, som på honom trodde; ty den Helge Ande var icke än då på färde; ty Jesus var icke ännu förklarad.
40 А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
Då nu månge af folket hörde detta talet, sade de: Denne är sannerliga en Prophet.
41 Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
En part sade: Denne är Christus. Men somlige sade: Icke skall Christus komma af Galileen?
42 Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
Säger icke Skriften, att Christus skall komma af Davids säd, och af den staden BethLehem, der David var?
43 Тако распра постаде у народу Њега ради.
Och vardt en tvedrägt ibland folket för hans skull.
44 А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
Och somlige af dem ville gripa honom; men ingen kom händer vid honom.
45 Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
Då kommo tjenarena till öfversta Presterna och Phariseerna; och de sade till dem: Hvi hafven I icke haft honom hit?
46 А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
Tjenarena svarade: Aldrig hafver någor menniska så talat som denne mannen.
47 Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
Svarade dem Phariseerna: Ären I icke ock förförde?
48 Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
Icke hafver någor af öfverstarna, eller Phariseerna, trott på honom?
49 Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
Utan detta folket, som icke vet lagen, är förbannadt.
50 Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
Då sade till dem Nicodemus, den som kom till honom om nattena, hvilken var en af dem:
51 Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
Icke dömer vår lag någon mennisko, med mindre man först förhörer honom, och får veta hvad han gör?
52 Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
Svarade de, och sade till honom: Äst du icke ock en Galilee? Ransaka, och se, att af Galileen är ingen Prophet uppkommen.
53 И отидоше сваки својој кући.
Och så gick hvar och en hem till sitt.
