< Јован 5 >

1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
He phoeiah Judah rhoek kah khotue om tih Jesuh tah Jerusalem la cet.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
Te vaengah Jerusalem kah tuthohka ah Bethesda tila Hebrew loh a khue tuibuem pakhat om tih impup panga om.
3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
Te rhoek ah te aka yuii, aka khaem rhoek, mikdael rhoek neh aka tlotat rhoek loh rhaengpuei la yalh uh.
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
Saivai ah puencawn ha pawk atah tuibuem a hinghuen sak. Tuibuem a hinghuen vaengah aka cungpung lamhma tah hoeih.
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
Te vaengah kum sawmthum kum rhet khuiah a tloh aka kaem hlang pakhat te tapkhoeh om.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
Jesuh loh aka yalh sut te a hmuh vaengah kum muep di coeng tila a ming. Te dongah anih te, “Sading la om na ngaih a?” a ti nah.
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
Aka tlo loh Jesuh te, “Boeipa, tui a hinghuen vaengah tuibuem khuila kai aka tulh ham te hlang ka khueh moenih, ka caeh pangthuem khaw a tloe loh kai hmaiah cungpung coeng,” a ti nah.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
Jesuh loh anih te, “Thoo, na phakdoeng te kawt lamtah cet laeh,” a ti nah.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
Tekah hlang tah sading la pahoi a om dongah a phakdoeng te a koh tih pongpa. Tekah khohnin tah Sabbath la om.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
Te dongah aka hoeih tangtae te Judah rhoek loh, “Sabbath a om vaengah nang tah na phakdoeng te n'koh sak moenih,” a ti nauh.
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
Te long khaw amih te a doo tih, “Kai sading la aka om sak loh kai taengah, ‘Namah kah phakdoeng te kawt lamtah cet laeh,’ a ti,” a ti nah.
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
Amah te, “Nang taengah, 'Kawt lamtah cet, ' aka ti te u hlang nim?” a ti nauh.
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
Tedae aka hoeih loh Jesuh te unim ti khaw a ming moenih. Tekah hmuen ah hlangping a om vaengah ni Jesuh tah pawlh a bit uh coeng.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
Te phoeiah Jesuh loh anih te bawkim khuiah a hmuh tih, “Sading la na om coeng he. Tholh voel boeh saw. Khat khat loh nang taengah a thae la ha pai mahpawt nim,” a ti nah.
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
Tekah hlang te cet tih amah sading la aka om sak te Jesuh ni tila Judah rhoek taengah puen.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
Hekah he Sabbath ah a saii dongah Judah rhoek loh Jesuh te a hnaemtaek uh.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
Tedae Jesuh loh amih te, “A pa loh tahae duela a saii dongah kai khaw ka saii,” a ti nah.
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
Te vaengah Sabbath te a phae bueng kolla Pathen khaw a pa a ti tih Pathen te amah neh vanat la a khueh bal dongah Judah rhoek loh amah te ngawn ham taoe a mae uh.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
Te dongah Jesuh loh amih te a doo tih, “Nangmih taengah rhep rhep ka thui, pa loh a saii te a hmuh pawt atah capa loh amah lamkah a saii ham a coeng loeng loeng moenih. Te loh a saii te tah capa long khaw a saii van he.
20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
Pa loh capa te a lungnah dongah amah loh a saii te a taengah boeih a tueng. Te lakah bibi tanglue te a taengah a tueng bal ni. Te daengah ni na ngai a hmang uh eh.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
Pa loh aka duek rhoek te a thoh tih a hing sak bangla capa long khaw a ngaih te tah a hing sak van.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
Pa loh pakhat khaw lai a tloek thil moenih. Tedae laitloeknah he capa taengah boeih a paek coeng.
23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
Te daengah ni pa a hinyah bangla capa te boeih a hinyah eh. Capa te aka hinyah pawt long tah anih aka tueih pa te hinyah pawh.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
Nangmih taengah rhep rhep kan thui, kai ol a yaak tih ka tueih hlang te aka tangnah loh dungyan hingnah a khueh. Te dongah laitloeknah khuila kun pawh, dueknah lamloh hingnah khuila thoeih coeng. (aiōnios g166)
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
Nangmih taengah rhep rhep kan thui, a tue ha pawk tih om coeng. Aka duek rhoek khaw Pathen capa kah ol te a hnatun tih aka ya rhoek tah hing uh ni.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
Pa loh a khuiah hingnah a khueh bangla capa long te khaw a khuiah hingnah khueh ham a paek van.
27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
Hlang capa la a om dongah laitloeknah saii ham saithainah khaw amah taengah a paek.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
A tue ha pawk coeng dongah phuel khuikah rhoek boeih loh a ol te a khuiah a yaak uh vetih ha moe uh ni.
29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
He he ngaihmang sak uh boeh. A then aka saii rhoek tah hingnah dongkah thohkoepnah la, tedae a thae la kho aka boe rhoek tah laitloeknah kah thohkoepnah dongla pawk.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
Kai tah kamah lamkah loh bakhaw saii ham ka coeng moenih. Ka yaak bangla lai ka tloek dongah kai kah laitloeknah khaw a dueng la om. Kamah kongaih te ka toem pawt tih kai aka tueih kung kah kongaih te ka toem.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
Kai loh kamah kawng ka phong koinih kai kah olphong te oltak om pawh.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
Kai kawng aka phong te hlang tloe om. Te dongah kai kawng a phong te aka thuem olphong ni tila ka ming.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
Nangmih loh Johan taengla na tueih uh vaengah oltak te a phong.
34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
Kai loh hlang taengkah olphong te ka doe moenih. Tedae nangmih khang ham he rhoek he ka thui.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
Anih te tok tangtae hmaiim la om tih a vang hatah nangmih loh anih kah vangnah khuiah kohoe kolkalh ham na ngaih uh.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
Tedae kai loh Johan lakah olphong tanglue ka khueh. Tekah bitat te coeng hamla pa loh kai taengah m'paek coeng. Tekah bibi ka saii dongah kai aka tueih a pa loh kai kawng te a phong.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
Kai aka tueih a pa loh kai kawng te a phong. A ol te na ya uh noek pawt tih a mueimae khaw na hmu uh noek pawh.
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
A ol te na khuiah na khueh uh pawt tih a naeh pawt dongah amah loh a tueih te khaw na tangnah uh pawh.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
A khuiah dungyan hingnah om ni tila na poek uh dongah cacim te na kheuh. Tedae te dongkah aka om rhoek loh kai kawng ni a phong uh. (aiōnios g166)
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
Te phoeiah hingnah dang ham kai taengla na lo ngaih uh moenih.
41 Ја не примам славе од људи.
Hlang lamkah thangpomnah te ka doe moenih.
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
Tedae nangmih loh namamih khuiah Pathen kah lungnah na khueh uh pawt te ka ming.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
A pa kah ming neh kai ka pawk dae kai nan doe uh moenih. Hlang tloe te amah ming neh amah ngaih la ha pawk koinih anih te na doe uh suidae.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
Nangmih loh metlam na tangnah uh thai eh. Khat khat lamkah thangpomnah te na doe uh vaengah Pathen bueng lamkah thangpomnah te na toem uh moenih.
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
Pa taengah nangmih te kai loh m' paelnaeh ni tila poek uh boeh. Nangmih aka paelnaeh la Moses om, anih la na ngaiuep uh dae.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
Moses te na tangnah uh koinih kai nan tangnah uh ni. Anih long khaw kai kawng ni a daek.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Tedae anih kah cabu te na tangnah uh pawt atah metlamlae kai olka he na tangnah uh eh?” a ti nah.

< Јован 5 >