< Јован 4 >

1 Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
Әнди Пәрисийләрниң «Әйсаниң мухлис қилип чөмүлдүргәнлири Йәһяниңкидин көп екән» дегән хәвәрни аңлиғинини Рәб уққандин кейин
2 (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
(әмәлийәттә Әйса өзи әмәс, мухлислири чөмүлдүрәтти)
3 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
у Йәһудийә өлкисидин чиқип йәнә Галилийәгә кәтти.
4 А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
Әнди у йол үстидә Самарийә өлкисидин өтүши керәк еди.
5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
Шуниң билән у Яқуп өз оғли Йүсүпкә бәргән йәргә йеқин болған Самарийәниң Сихар дегән бир шәһиригә кәлди.
6 А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
Шу йәрдә «Яқупниң қудуғи» бар еди. Әйса сәпиридә чарчиғинидин қудуқниң қешиға келип олтарди. Бу тәхминән алтинчи саат еди.
7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
Әйсаниң мухлислири йемәклик сетивелиш үчүн шәһәргә кирип кәткән еди. Шу чағда, Самарийәлик бир аял су алғили кәлди. Әйса униңға: — Маңа ичкили су бәргин, — деди.
8 (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9 Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
Аял униңдин: — Өзиңиз Йәһудий турсиңиз, мәндәк Самарийәлик бир аялдин қандақларчә ичкили су тәләп қилип қалдиңиз? — дәп сориди (чүнки Йәһудийлар Самарийәликләр билән һеч қандақ барди-кәлди қилмайтти).
10 Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
Әйса униңға җававән: — Әгәр сән Худаниң соғитиниң немилиги вә сәндин су сориғучиниң ким екәнлигини билсәңиди, ундақта сән униңдин тиләйттиң вә у саңа һаятлиқ сүйини берәтти.
11 Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
Аял униңдин: — Тәхсир, су тартқидәк һеч нәрсиңиз болмиса, униң үстигә қудуқ чоңқур турса, һаятлиқ сүйини нәдин алисиз?
12 Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
Әҗәба, бу қудуқни бизгә [мирас] қалдурған атимиз Яқуптин улуқмусиз? Бу қудуқтин өзи, оғуллири вә мал-варанлириму су ичкән — деди.
13 Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
Әйса униңға җававән: — Бу суни ичкән һәр ким йәнә уссайду.
14 А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни. (aiōn g165, aiōnios g166)
Амма мән беридиған суни ичкүчи һәр ким мәңгүгә уссимайдиған болиду вә бәлки мән униңға беридиған су униң ичидә уни мәңгүлүк һаятлиққа елип баридиған, урғуп чиқидиған бир булақ болиду, — деди. (aiōn g165, aiōnios g166)
15 Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
Аял: — Тәхсир, маңа бу судин бәргәйсизки, мән йәнә уссимайдиған вә мошу йәргә су тартқили иккинчи кәлгүчи болмайдиған болай! — деди.
16 Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
Әйса: — Берип ериңни бу йәргә чақирип кәлгин, — деди.
17 Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
— Ерим йоқ, — дәп җавап бәрди аял. — Ерим йоқ дәп, раст ейттиң.
18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
Чүнки бәш әргә тәгдиң вә һазир сәндә болғини сениң ериң әмәс. Буни тоғра ейттиң! — деди Әйса.
19 Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
Аял униңға: — Тәхсир, әнди көрдүмки, сиз әслидә пәйғәмбәр екәнсиз!
20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
Ата-бовилиримиз бу тағда ибадәт қилип кәлгән, лекин силәр [Йәһудийлар] «Ибадәтни Йерусалимда қилиш керәк!» дәвалисиләрғу? — деди.
21 Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
Әйса униңға мундақ деди: — Ханим, маңа ишәнгин, шундақ бир вақти-саити келидуки, силәрниң Атиға ибадәт қилишиңлар үчүн нә бу тағда яки нә Йерусалимда болушуңларниң һаҗити қалмайду.
22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
Силәр ибадәт қилғиниңларни билмәйсиләр; бирақ биз кимгә ибадәт қилғинимизни билимиз. Чүнки ниҗат-қутқузулуш Йәһудийлар арқилиқ болиду.
23 Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
Лекин шундақ бир вақит келиду — вә шундақла һазир кәлдики, һәқиқий ибадәт қилғучилар Атиға роһ вә һәқиқәт билән ибадәт қилиду. Ата Өзигә әнә шундақ һәқиқий ибадәт қилғучиларни издимәктә.
24 Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
Худа роһтур вә униңға ибадәт қилғучилар роһ вә һәқиқәт билән Униңға ибадәт қилиши керәктур.
25 Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
Аял униңға: — Мәсиһниң, йәни «Мәсиһләнгән Қутқазғучи» дегәнниң келидиғанлиғини билимән. У кәлгәндә, бизгә һәммә ишларни ейтип бериду — деди.
26 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
Әйса униңға: — Сән билән сөзлишиватқучи мән дәл шудурмән! — деди.
27 И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
Шу чағда униң мухлислири қайтип кәлди. Улар униң бир аял билән сөзлишиватқанлиғиға һаң-таң қелишти; лекин һеч қайсиси униңдин: «Униңдин немә издәйсән?» яки «Немишкә униң билән сөзлишисән?» дәпму соримиди.
28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
Шуниң билән аял козисини ташлап қоюп, шәһәргә қайтип берип, кишиләргә:
29 Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
— Жүрүңлар, һаятимда қилғанлиримниң һәммисини маңа ейтип бәргән бир кишини көрүп келиңлар. Әҗәба, Мәсиһ шумиду? — деди.
30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
Буниң билән халайиқ шәһәрдин чиқип, Әйсаниң алдиға келишти.
31 А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
Шу арилиқта мухлислири униңға: — Устаз, бир нәрсә йәвалсаңчу? — дәп өтүнүшти.
32 А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
Лекин у уларға: — Мениң силәр билмәйдиған бир йемәклигим бар, — деди.
33 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
Мухлислар бир-биригә: — Әҗәба, бириси униңға йегили бир нәрсә әкелип бәргәнмиду? — дейишти.
34 А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
Әйса уларға мундақ деди: — Мениң йемәклигим — мени Әвәткүчиниң ирадисини әмәлгә ашуруш вә униң [маңа тапшурған] хизмитини тамамлаштур.
35 Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
— Силәр: «Һосул йеғишқа йәнә төрт ай қалди» дәватмамсиләр? Мана, силәргә ейтайки, бешиңларни көтирип етизларға қараңлар, зираәтләр сарғийип орушқа тәйяр болди!
36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; (aiōnios g166)
Вә ормичи иш һәққини алиду вә мәңгүлүк һаятқа топланған һосулни жиғиду, шуниң билән териғучи билән ормичи тәң шатлиниду. (aiōnios g166)
37 Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
Чүнки бу ишта «бири терийду, йәнә бири жиғиду» дегән сөз әмәлгә ашурулиду.
38 Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
Мән силәрни өзүңлар әмгәк сиңдүрмигән һосулни жиғишқа әвәттим; башқилар әмгәк қилди вә силәр уларниң әмгигиниң мевисини елишқа несип болдуңлар.
39 И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
Шу шәһәрдики нурғун Самарийәликләр һелиқи аялниң: «У һаятимда қилғанлиримниң һәммисини маңа ейтип бәрди» дегән гувалиқ сөзини аңлап, Әйсаға етиқат қилди.
40 Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
Шуңа, улар униң алдиға келип, униң өзлири билән биллә турушини өтүнүшкили турди; шуниң билән у у йәрдә икки күн турди.
41 И много их више верова за Његову беседу.
Униң сөз-калами арқилиқ техиму көп адәм униңға етиқат қилди.
42 А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
Улар аялға: — Бизниң етиқат қилишимиз әнди сениң сөзлириң сәвәвидин әмәс, чүнки өзимиз уни аңлидуқ вә билдуқки, дунияниң Қутқузғучиси дәл шу кишидур! — дейишти.
43 А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
Бу икки күндин кейин у шу йәрдин чиқип Галилийәгә қарап маңди
44 Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
(чүнки Әйса өзи: «Һеч бир пәйғәмбәрниң өз жутида иззити йоқтур» дәп гувалиқ бәргән еди).
45 А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
Шуниң билән у Галилийәгә кәлгинидә, Галилийәликләр униң [өтүп кетиш] һейтида Йерусалимда қилған әмәллириниң һәммисини көргәчкә, уни қарши елишти (чүнки уларму һейтқа чиққан еди).
46 Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
Әнди Әйса бу қетим Галилийәдики Кана йезисиға йәнә барди (у дәл шу йәрдә суни шарапқа айландурған еди). [Шу күнләрдә], Кәпәрнаһум шәһиридә оғли кесәл болуп ятқан бир орда әмәлдари бар еди.
47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
У Әйсаниң Йәһудийәдин Галилийәгә кәлгәнлигини аңлап, униң алдиға барди вә: — [Өйүмгә] чүшүп, сәкратта ятқан оғлумни сақайтип бәргәйла! — дәп тохтимай илтиҗа қилди.
48 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
Шуниң билән, Әйса униңға: — Силәр [Галилийәликләр] мөҗизилик аламәтләр вә карамәтләрни көрмигичә, һеч етиқат қилмайсиләр! — деди.
49 Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
Орда әмәлдари Әйсаға: — Тәхсир, балам өлмәстә чүшкәйла! — деди.
50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
Әйса униңға: — Барғин, оғлуң һаят қалди! — деди. Һелиқи адәм Әйсаниң ейтқан сөзигә ишинип, өйигә қарап маңди.
51 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
Йолда кетип барғинида, униң қуллири алдиға чиқип, балилири һаят, дәп уқтурди.
52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
Әмәлдар улардин оғлиниң қайси сааттин башлап яхшилинишқа йүзләнгәнлигини соривиди, улар: — Түнүгүн йәттинчи сааттә қизитмиси янди, — дейишти.
53 Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
Балиниң атиси буниң дәл Әйсаниң өзигә: «Оғлуң һаят қалди!» дегән саат екәнлигини билип йәтти. Шуниң билән өзи пүткүл аилисидикиләр билән биллә етиқат қилишти.
54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Бу Әйсаниң Йәһудийәдин Галилийәгә кәлгәндин кейинки көрсәткән иккинчи мөҗизилик аламити еди.

< Јован 4 >