Јован 4
1 Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
yIzuH svayaM nAmajjayat kevalaM tasya ziSyA amajjayat kintu yohano'dhikaziSyAn sa karoti majjayati ca,
2 (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
phirUzina imAM vArttAmazRNvan iti prabhuravagatya
3 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
yihUdIyadezaM vihAya puna rgAlIlam Agat|
4 А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
tataH zomiroNapradezasya madyena tena gantavye sati
5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
yAkUb nijaputrAya yUSaphe yAM bhUmim adadAt tatsamIpasthAyi zomiroNapradezasya sukhAr nAmnA vikhyAtasya nagarasya sannidhAvupAsthAt|
6 А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
tatra yAkUbaH prahirAsIt; tadA dvitIyayAmavelAyAM jAtAyAM sa mArge zramApannastasya praheH pArzve upAvizat|
7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
etarhi kAcit zomiroNIyA yoSit toyottolanArtham tatrAgamat
8 (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
tadA ziSyAH khAdyadravyANi kretuM nagaram agacchan|
9 Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
yIzuH zomiroNIyAM tAM yoSitam vyAhArSIt mahyaM kiJcit pAnIyaM pAtuM dehi| kintu zomiroNIyaiH sAkaM yihUdIyalokA na vyavAharan tasmAddhetoH sAkathayat zomiroNIyA yoSitadahaM tvaM yihUdIyosi kathaM mattaH pAnIyaM pAtum icchasi?
10 Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
tato yIzuravadad Izvarasya yaddAnaM tatkIdRk pAnIyaM pAtuM mahyaM dehi ya itthaM tvAM yAcate sa vA ka iti cedajJAsyathAstarhi tamayAciSyathAH sa ca tubhyamamRtaM toyamadAsyat|
11 Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
tadA sA sImantinI bhASitavati, he maheccha prahirgambhIro bhavato nIrottolanapAtraM nAstI ca tasmAt tadamRtaM kIlAlaM kutaH prApsyasi?
12 Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
yosmabhyam imamandhUM dadau, yasya ca parijanA gomeSAdayazca sarvve'sya praheH pAnIyaM papuretAdRzo yosmAkaM pUrvvapuruSo yAkUb tasmAdapi bhavAn mahAn kiM?
13 Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
tato yIzurakathayad idaM pAnIyaM saH pivati sa punastRSArtto bhaviSyati,
15 Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
tadA sA vanitAkathayat he maheccha tarhi mama punaH pIpAsA yathA na jAyate toyottolanAya yathAtrAgamanaM na bhavati ca tadarthaM mahyaM tattoyaM dehI|
16 Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
tato yIzUravadadyAhi tava patimAhUya sthAne'trAgaccha|
17 Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
sA vAmAvadat mama patirnAsti| yIzuravadat mama patirnAstIti vAkyaM bhadramavocaH|
18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
yatastava paJca patayobhavan adhunA tu tvayA sArddhaM yastiSThati sa tava bharttA na vAkyamidaM satyamavAdiH|
19 Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
tadA sA mahilA gaditavati he maheccha bhavAn eko bhaviSyadvAdIti buddhaM mayA|
20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
asmAkaM pitRlokA etasmin ziloccaye'bhajanta, kintu bhavadbhirucyate yirUzAlam nagare bhajanayogyaM sthAnamAste|
21 Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
yIzuravocat he yoSit mama vAkye vizvasihi yadA yUyaM kevalazaile'smin vA yirUzAlam nagare piturbhajanaM na kariSyadhve kAla etAdRza AyAti|
22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
yUyaM yaM bhajadhve taM na jAnItha, kintu vayaM yaM bhajAmahe taM jAnImahe, yato yihUdIyalokAnAM madhyAt paritrANaM jAyate|
23 Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
kintu yadA satyabhaktA AtmanA satyarUpeNa ca piturbhajanaM kariSyante samaya etAdRza AyAti, varam idAnImapi vidyate; yata etAdRzo bhatkAn pitA ceSTate|
24 Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
Izvara AtmA; tatastasya ye bhaktAstaiH sa AtmanA satyarUpeNa ca bhajanIyaH|
25 Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
tadA sA mahilAvAdIt khrISTanAmnA vikhyAto'bhiSiktaH puruSa AgamiSyatIti jAnAmi sa ca sarvvAH kathA asmAn jJApayiSyati|
26 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
tato yIzuravadat tvayA sArddhaM kathanaM karomi yo'ham ahameva sa puruSaH|
27 И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
etasmin samaye ziSyA Agatya tathA striyA sArddhaM tasya kathopakathane mahAzcaryyam amanyanta tathApi bhavAn kimicchati? yadvA kimartham etayA sArddhaM kathAM kathayati? iti kopi nApRcchat|
28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
tataH paraM sA nArI kalazaM sthApayitvA nagaramadhyaM gatvA lokebhyokathAyad
29 Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
ahaM yadyat karmmAkaravaM tatsarvvaM mahyamakathayad etAdRzaM mAnavamekam Agatya pazyata ru kim abhiSikto na bhavati?
30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
tataste nagarAd bahirAgatya tAtasya samIpam Ayan|
31 А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
etarhi ziSyAH sAdhayitvA taM vyAhArSuH he guro bhavAn kiJcid bhUktAM|
32 А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
tataH sovadad yuSmAbhiryanna jJAyate tAdRzaM bhakSyaM mamAste|
33 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
tadA ziSyAH parasparaM praSTum Arambhanta, kimasmai kopi kimapi bhakSyamAnIya dattavAn?
34 А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
yIzuravocat matprerakasyAbhimatAnurUpakaraNaM tasyaiva karmmasiddhikAraNaJca mama bhakSyaM|
35 Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
mAsacatuSTaye jAte zasyakarttanasamayo bhaviSyatIti vAkyaM yuSmAbhiH kiM nodyate? kintvahaM vadAmi, zira uttolya kSetrANi prati nirIkSya pazyata, idAnIM karttanayogyAni zuklavarNAnyabhavan|
36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; (aiōnios g166)
yazchinatti sa vetanaM labhate anantAyuHsvarUpaM zasyaM sa gRhlAti ca, tenaiva vaptA chettA ca yugapad AnandataH| (aiōnios g166)
37 Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
itthaM sati vapatyekazchinatyanya iti vacanaM siddhyati|
38 Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
yatra yUyaM na paryyazrAmyata tAdRzaM zasyaM chettuM yuSmAn prairayam anye janAHparyyazrAmyan yUyaM teSAM zragasya phalam alabhadhvam|
39 И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
yasmin kAle yadyat karmmAkArSaM tatsarvvaM sa mahyam akathayat tasyA vanitAyA idaM sAkSyavAkyaM zrutvA tannagaranivAsino bahavaH zomiroNIyalokA vyazvasan|
40 Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
tathA ca tasyAntike samupasthAya sveSAM sannidhau katicid dinAni sthAtuM tasmin vinayam akurvvAna tasmAt sa dinadvayaM tatsthAne nyavaSTat
41 И много их више верова за Његову беседу.
tatastasyopadezena bahavo'pare vizvasya
42 А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
tAM yoSAmavadan kevalaM tava vAkyena pratIma iti na, kintu sa jagato'bhiSiktastrAteti tasya kathAM zrutvA vayaM svayamevAjJAsamahi|
43 А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
svadeze bhaviSyadvaktuH satkAro nAstIti yadyapi yIzuH pramANaM datvAkathayat
44 Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
tathApi divasadvayAt paraM sa tasmAt sthAnAd gAlIlaM gatavAn|
45 А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
anantaraM ye gAlIlI liyalokA utsave gatA utsavasamaye yirUzalam nagare tasya sarvvAH kriyA apazyan te gAlIlam AgataM tam AgRhlan|
46 Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
tataH param yIzu ryasmin kAnnAnagare jalaM drAkSArasam Akarot tat sthAnaM punaragAt| tasminneva samaye kasyacid rAjasabhAstArasya putraH kapharnAhUmapurI rogagrasta AsIt|
47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
sa yehUdIyadezAd yIzo rgAlIlAgamanavArttAM nizamya tasya samIpaM gatvA prArthya vyAhRtavAn mama putrasya prAyeNa kAla AsannaH bhavAn Agatya taM svasthaM karotu|
48 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
tadA yIzurakathayad AzcaryyaM karmma citraM cihnaM ca na dRSTA yUyaM na pratyeSyatha|
49 Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
tataH sa sabhAsadavadat he maheccha mama putre na mRte bhavAnAgacchatu|
50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
yIzustamavadad gaccha tava putro'jIvIt tadA yIzunoktavAkye sa vizvasya gatavAn|
51 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
gamanakAle mArgamadhye dAsAstaM sAkSAtprApyAvadan bhavataH putro'jIvIt|
52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
tataH kaM kAlamArabhya rogapratIkArArambho jAtA iti pRSTe tairuktaM hyaH sArddhadaNDadvayAdhikadvitIyayAme tasya jvaratyAgo'bhavat|
53 Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
tadA yIzustasmin kSaNe proktavAn tava putro'jIvIt pitA tadbuddhvA saparivAro vyazvasIt|
54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
yihUdIyadezAd Agatya gAlIli yIzuretad dvitIyam AzcaryyakarmmAkarot|
