Јован 4
1 Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
When, therefore, the Lord knew that the Pharisees had heard that Jesus was making and immersing more disciples than John,
2 (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
(though not Jesus himself, but his disciples immersed, )
3 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
he left Judea, and went again into Galilee.
4 А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
And it was necessary that he should go through Samaria.
5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
He came, therefore, to a city of Samaria, called Sychar, near the field that Jacob gave to his son Joseph.
6 А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
And Jacob’s well was there. Jesus, therefore, wearied with his journey, sat thus on the well. It was about the sixth hour.
7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
There came a woman of Samaria to draw water. And Jesus said to her: Give me to drink.
8 (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
For his disciples had gone into the city to buy food.
9 Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
Then the woman of Samaria said to him: How is it that you, who are a Jew, ask drink of me, who am a woman of Samaria? (For the Jews have no social intercourse with the Samaritans.)
10 Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
Jesus answered and said to her: If you had known the gift of God, and who it is that said to you, Give me to drink, you would have asked of him, and he would have given you living water.
11 Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
The woman said to him: Sir, you have no vessel with which you can draw, and the well is deep; whence have you that living water?
12 Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
Are you greater than our father Jacob, who gave us the well, and drank from it himself, and his sons, and his cattle?
13 Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
Jesus answered and said to her: Whoever drinks of this water, will thirst again;
15 Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
The woman said to him: Sir, give me this water, that I may not thirst, nor come hither to draw.
16 Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
Jesus said to her: Go, call your husband, and come hither.
17 Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
The woman answered and said: I have no husband. Jesus said to her: You have well said. I have no husband;
18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
for you have had five husbands, and he whom you now have is not your husband. In this you have spoken truly.
19 Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
The woman said to him: Sir, I perceive that thou art a prophet.
20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
Our fathers worshiped in this mountain, and you Jews say that in Jerusalem is the place where we ought to worship.
21 Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
Jesus said to her: Woman, believe me, the hour is coming, when neither in this mountain, nor in Jerusalem, will you worship the Father.
22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
You worship you know not what; we know what we worship; for salvation is of the Jews.
23 Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
But the hour is coming, and now is, when the true worshipers will worship the Father in spirit and in truth; for the Father seeks such to worship him.
24 Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
God is spirit; and they that worship him, must worship him in spirit and in truth.
25 Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
The woman said to him: I know that Messiah (who is called Christ) is coming; when he comes, he will tell us all things.
26 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
Jesus said to her: I who speak to you am he.
27 И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
And upon this his disciples came, and were astonished that he was talking with the woman. Yet no one said: What seekest thou? or, why talkest thou with her?
28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
Then the woman left her water-pot, and went into the city, and said to the men:
29 Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
Come, see a man who has told me all things that I ever did. Is not this the Christ?
30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
Then they went out of the city and came to him.
31 А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
In the mean time, the disciples besought him, saying: Rabbi, eat.
32 А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
But he said to them: I have food to eat of which you know not.
33 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
Then the disciples said one to another: Has any one brought him food?
34 А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
Jesus said to them: My food is to do the will of him that sent me, and to finish his work.
35 Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
Do you not say, There are yet four months, and harvest comes? Behold, I say to you, Lift up your eyes, and look on the fields, for they are already white for the harvest.
36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; (aiōnios g166)
And he that reaps receives wages, and gathers fruit for life eternal; that he that sows, and he that reaps, may rejoice together. (aiōnios g166)
37 Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
For in this is the saying true, One sows and another reaps.
38 Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
I have sent you to reap that on which you bestowed no labor. Others have labored, and you have entered into their labors.
39 И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
And many of the Samaritans of that city believed on him, because of the word of the woman who testified, He told me all things that I ever did.
40 Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
When, therefore, the Samaritans came to him, they besought him to abide with them. And he abode there two days.
41 И много их више верова за Његову беседу.
And many more believed because of his own word;
42 А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
and they said to the woman: We no longer believe because of what you said, for we ourselves have heard, and we know that this is in truth the Savior of the world, the Christ.
43 А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
And after two days he departed thence, and went into Galilee;
44 Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
for Jesus himself testified that a prophet has no honor in his own country.
45 А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
Therefore, when he came into Galilee, the Galileans received him, because they had seen all things that he had done in Jerusalem during the feast; for they themselves had gone to the feast.
46 Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
Then Jesus came again into Cana of Galilee, where he had made the water wine. And there was a certain courtier, whose sou was sick in Capernaum.
47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
When he heard that Jesus had come from Judea into Galilee, he went to him, and besought him that he would come down, and restore his son to health, for he was about to die.
48 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
Then said Jesus to him: Unless you see signs and wonders, you will not believe.
49 Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
The courtier said to him: Sir, come down before my child die.
50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
Jesus said to him: Go, your child lives. And the man believed the word that Jesus spoke, and departed.
51 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
And as he was going down, his servants met him, and said: Your son lives.
52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
Then he inquired of them the hour in which he was restored to health. And they said to him: Yesterday, at the seventh hour, the fever left him.
53 Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
Then his father knew that it was in the same hour in which Jesus said to him, Your son lives. And he himself, and all his house, believed.
54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
This is the second sign which Jesus did, when he came out of Judea into Galilee.
