Јован 11
1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
Un hombre estaba enfermo, Lázaro, de Betania, del pueblo de María y de su hermana Marta.
2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
Era aquella María, que había ungido al Señor con ungüento y enjugado sus pies con sus cabellos, cuyo hermano Lázaro estaba enfermo.
3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
Las hermanas, pues, enviaron a decirle: “Señor, he aquí que está enfermo aquel a quien tienes gran afecto.”
4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
Pero Jesús, al oírlo, dijo: “Esta enfermedad no es para la muerte, sino para la gloria de Dios, para que el Hijo de Dios sea glorificado por ella.”
5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
Jesús amaba a Marta, a su hermana y a Lázaro.
6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
Por eso, al saber que estaba enfermo, se quedó dos días en el lugar donde estaba.
7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
Luego, después de esto, dijo a los discípulos: “Vamos a Judea de nuevo”.
8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
Los discípulos le preguntaron: “Rabí, los judíos querían apedrearte. ¿Vas a ir allí de nuevo?”
9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
Jesús respondió: “¿No hay doce horas de luz? Si un hombre camina de día, no tropieza, porque ve la luz de este mundo.
10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
Pero si un hombre camina de noche, tropieza, porque la luz no está en él”.
11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
Dijo estas cosas, y después les dijo: “Nuestro amigo Lázaro se ha dormido, pero yo voy para despertarlo del sueño.”
12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
Entonces los discípulos dijeron: “Señor, si se ha dormido, se recuperará”.
13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
Ahora bien, Jesús había hablado de su muerte, pero ellos pensaron que hablaba de descansar en el sueño.
14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
Entonces Jesús les dijo claramente: “Lázaro ha muerto.
15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
Me alegro por vosotros de no haber estado allí, para que creáis. Sin embargo, vayamos a verlo”.
16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
Entonces Tomás, que se llama Dídimo, dijo a sus condiscípulos: “Vayamos también nosotros, para morir con él.”
17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
Cuando llegó Jesús, se dio cuenta de que ya llevaba cuatro días en el sepulcro.
18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
Betania estaba cerca de Jerusalén, a unos quince pasos.
19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
Muchos de los judíos se habían reunido con las mujeres en torno a Marta y María, para consolarlas por su hermano.
20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
Cuando Marta se enteró de que Jesús venía, fue a recibirlo, pero María se quedó en la casa.
21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
Entonces Marta dijo a Jesús: “Señor, si hubieras estado aquí, mi hermano no habría muerto.
22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
Incluso ahora sé que todo lo que pidas a Dios, Dios te lo dará”.
23 Исус јој рече: Брат ће твој устати.
Jesús le dijo: “Tu hermano resucitará”.
24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
Marta le dijo: “Sé que resucitará en la resurrección en el último día”.
25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
Jesús le dijo: “Yo soy la resurrección y la vida. El que cree en mí seguirá viviendo, aunque muera.
El que vive y cree en mí no morirá jamás. ¿Crees en esto?” (aiōn g165)
27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
Ella le dijo: “Sí, Señor. He llegado a creer que tú eres el Cristo, el Hijo de Dios, el que viene al mundo”.
28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
Cuando hubo dicho esto, se fue y llamó a María, su hermana, en secreto, diciendo: “El Maestro está aquí y te llama.”
29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
Al oír esto, se levantó rápidamente y fue hacia él.
30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
Pero Jesús no había entrado aún en la aldea, sino que estaba en el lugar donde Marta lo había encontrado.
31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
Entonces los judíos que estaban con ella en la casa y la consolaban, al ver que María se levantaba rápidamente y salía, la siguieron diciendo: “Va al sepulcro a llorar allí.”
32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
Por eso, cuando María llegó a donde estaba Jesús y lo vio, se postró a sus pies, diciéndole: “Señor, si hubieras estado aquí, mi hermano no habría muerto.”
33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
Cuando Jesús la vio llorar, y a los judíos que venían con ella, gimió en el espíritu y se turbó,
34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
y dijo: “¿Dónde lo habéis puesto?” Le dijeron: “Señor, ven a ver”.
35 Ударише сузе Исусу.
Jesús lloró.
36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
Por eso los judíos decían: “¡Vean cuánto afecto le tenía!”.
37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
Algunos de ellos decían: “¿No podía este hombre, que abrió los ojos del ciego, evitar que éste muriera?”
38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
Jesús, gimiendo de nuevo en su interior, llegó al sepulcro. Era una cueva, y una piedra estaba apoyada en ella.
39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
Jesús dijo: “Quita la piedra”. Marta, la hermana del que había muerto, le dijo: “Señor, a estas alturas hay un hedor, pues lleva cuatro días muerto”.
40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
Jesús le dijo: ¿No te dije que, si crees, verás la gloria de Dios?”
41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
Entonces quitaron la piedra del lugar donde yacía el muerto. Jesús levantó los ojos y dijo: “Padre, te agradezco que me hayas escuchado.
42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
Sé que siempre me escuchas, pero a causa de la multitud que está alrededor he dicho esto, para que crean que tú me has enviado.”
43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
Cuando hubo dicho esto, gritó a gran voz: “¡Lázaro, ven afuera!”
44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
El que estaba muerto salió, atado de pies y manos con vendas, y su rostro estaba envuelto con un paño. Jesús les dijo: “Libéralo y déjalo ir”.
45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
Por eso, muchos de los judíos que se acercaron a María y vieron lo que hacía Jesús creyeron en él.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
Pero algunos de ellos se fueron a los fariseos y les contaron las cosas que Jesús había hecho.
47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
Entonces los jefes de los sacerdotes y los fariseos reunieron un consejo y dijeron: “¿Qué hacemos? Porque este hombre hace muchas señales.
48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
Si lo dejamos así, todos creerán en él, y vendrán los romanos y nos quitarán nuestro lugar y nuestra nación.”
49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
Pero uno de ellos, Caifás, siendo sumo sacerdote aquel año, les dijo: “Vosotros no sabéis nada en absoluto,
50 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
ni consideráis que nos convenga que un hombre muera por el pueblo, y que no perezca toda la nación.”
51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
Pero él no dijo esto por sí mismo, sino que, siendo sumo sacerdote aquel año, profetizó que Jesús moriría por la nación,
52 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
y no sólo por la nación, sino también para reunir en uno a los hijos de Dios que están dispersos.
53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
Así que desde aquel día tomaron consejo para darle muerte.
54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
Así que Jesús ya no andaba abiertamente entre los judíos, sino que se fue de allí al campo, cerca del desierto, a una ciudad llamada Efraín. Allí se quedó con sus discípulos.
55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
Se acercaba la Pascua de los judíos. Muchos subieron del campo a Jerusalén antes de la Pascua, para purificarse.
56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
Entonces buscaban a Jesús y hablaban entre sí, estando en el templo: “¿Qué pensáis, que no viene a la fiesta?”
57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Ahora bien, los jefes de los sacerdotes y los fariseos habían ordenado que si alguien sabía dónde estaba, lo denunciara para poder apresarlo.
