Јован 11
1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
anantaraM mariyam tasyA bhaginI marthA ca yasmin vaithanIyAgrAme vasatastasmin grAme iliyAsar nAmA pIDita eka AsIt|
2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
yA mariyam prabhuM sugandhitelaina marddayitvA svakezaistasya caraNau samamArjat tasyA bhrAtA sa iliyAsar rogI|
3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
aparaJca he prabho bhavAn yasmin prIyate sa eva pIDitostIti kathAM kathayitvA tasya bhaginyau preSitavatyau|
4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
tadA yIzurimAM vArttAM zrutvAkathayata pIDeyaM maraNArthaM na kintvIzvarasya mahimArtham Izvaraputrasya mahimaprakAzArthaJca jAtA|
5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
yIzu ryadyapimarthAyAM tadbhaginyAm iliyAsari cAprIyata,
6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
tathApi iliyAsaraH pIDAyAH kathaM zrutvA yatra AsIt tatraiva dinadvayamatiSThat|
7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
tataH param sa ziSyAnakathayad vayaM puna ryihUdIyapradezaM yAmaH|
8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
tataste pratyavadan, he guro svalpadinAni gatAni yihUdIyAstvAM pASANai rhantum udyatAstathApi kiM punastatra yAsyasi?
9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
yIzuH pratyavadat, ekasmin dine kiM dvAdazaghaTikA na bhavanti? kopi divA gacchan na skhalati yataH sa etajjagato dIptiM prApnoti|
10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
kintu rAtrau gacchan skhalati yato hetostatra dIpti rnAsti|
11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
imAM kathAM kathayitvA sa tAnavadad, asmAkaM bandhuH iliyAsar nidritobhUd idAnIM taM nidrAto jAgarayituM gacchAmi|
12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
yIzu rmRtau kathAmimAM kathitavAn kintu vizrAmArthaM nidrAyAM kathitavAn iti jJAtvA ziSyA akathayan,
13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
he guro sa yadi nidrAti tarhi bhadrameva|
14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
tadA yIzuH spaSTaM tAn vyAharat, iliyAsar amriyata;
15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
kintu yUyaM yathA pratItha tadarthamahaM tatra na sthitavAn ityasmAd yuSmannimittam AhlAditohaM, tathApi tasya samIpe yAma|
16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
tadA thomA yaM didumaM vadanti sa saGginaH ziSyAn avadad vayamapi gatvA tena sArddhaM mriyAmahai|
17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
yIzustatropasthAya iliyAsaraH zmazAne sthApanAt catvAri dinAni gatAnIti vArttAM zrutavAn|
18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
vaithanIyA yirUzAlamaH samIpasthA krozaikamAtrAntaritA;
19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
tasmAd bahavo yihUdIyA marthAM mariyamaJca bhyAtRzokApannAM sAntvayituM tayoH samIpam Agacchan|
20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
marthA yIzorAgamanavArtAM zrutvaiva taM sAkSAd akarot kintu mariyam geha upavizya sthitA|
21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
tadA marthA yIzumavAdat, he prabho yadi bhavAn atrAsthAsyat tarhi mama bhrAtA nAmariSyat|
22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
kintvidAnImapi yad Izvare prArthayiSyate Izvarastad dAsyatIti jAne'haM|
23 Исус јој рече: Брат ће твој устати.
yIzuravAdIt tava bhrAtA samutthAsyati|
24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
marthA vyAharat zeSadivase sa utthAnasamaye protthAsyatIti jAne'haM|
25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
tadA yIzuH kathitavAn ahameva utthApayitA jIvayitA ca yaH kazcana mayi vizvasiti sa mRtvApi jIviSyati;
yaH kazcana ca jIvan mayi vizvasiti sa kadApi na mariSyati, asyAM kathAyAM kiM vizvasiSi? (aiōn g165)
27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
sAvadat prabho yasyAvataraNApekSAsti bhavAn saevAbhiSiktta Izvaraputra iti vizvasimi|
28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
iti kathAM kathayitvA sA gatvA svAM bhaginIM mariyamaM guptamAhUya vyAharat gururupatiSThati tvAmAhUyati ca|
29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
kathAmimAM zrutvA sA tUrNam utthAya tasya samIpam agacchat|
30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
yIzu rgrAmamadhyaM na pravizya yatra marthA taM sAkSAd akarot tatra sthitavAn|
31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
ye yihUdIyA mariyamA sAkaM gRhe tiSThantastAm asAntvayana te tAM kSipram utthAya gacchantiM vilokya vyAharan, sa zmazAne rodituM yAti, ityuktvA te tasyAH pazcAd agacchan|
32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
yatra yIzuratiSThat tatra mariyam upasthAya taM dRSTvA tasya caraNayoH patitvA vyAharat he prabho yadi bhavAn atrAsthAsyat tarhi mama bhrAtA nAmariSyat|
33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
yIzustAM tasyAH saGgino yihUdIyAMzca rudato vilokya zokArttaH san dIrghaM nizvasya kathitavAn taM kutrAsthApayata?
34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
te vyAharan, he prabho bhavAn Agatya pazyatu|
35 Ударише сузе Исусу.
yIzunA kranditaM|
36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
ataeva yihUdIyA avadan, pazyatAyaM tasmin kidRg apriyata|
37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
teSAM kecid avadan yondhAya cakSuSI dattavAn sa kim asya mRtyuM nivArayituM nAzaknot?
38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
tato yIzuH punarantardIrghaM nizvasya zmazAnAntikam agacchat| tat zmazAnam ekaM gahvaraM tanmukhe pASANa eka AsIt|
39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
tadA yIzuravadad enaM pASANam apasArayata, tataH pramItasya bhaginI marthAvadat prabho, adhunA tatra durgandho jAtaH, yatodya catvAri dinAni zmazAne sa tiSThati|
40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
tadA yIzuravAdIt, yadi vizvasiSi tarhIzvarasya mahimaprakAzaM drakSyasi kathAmimAM kiM tubhyaM nAkathayaM?
41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
tadA mRtasya zmazAnAt pASANo'pasArite yIzurUrdvvaM pazyan akathayat, he pita rmama nevesanam azRNoH kAraNAdasmAt tvAM dhanyaM vadAmi|
42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
tvaM satataM zRNoSi tadapyahaM jAnAmi, kintu tvaM mAM yat prairayastad yathAsmin sthAne sthitA lokA vizvasanti tadartham idaM vAkyaM vadAmi|
43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
imAM kathAM kathayitvA sa proccairAhvayat, he iliyAsar bahirAgaccha|
44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
tataH sa pramItaH zmazAnavastrai rbaddhahastapAdo gAtramArjanavAsasA baddhamukhazca bahirAgacchat| yIzuruditavAn bandhanAni mocayitvA tyajatainaM|
45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
mariyamaH samIpam AgatA ye yihUdIyalokAstadA yIzoretat karmmApazyan teSAM bahavo vyazvasan,
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
kintu kecidanye phirUzinAM samIpaM gatvA yIzoretasya karmmaNo vArttAm avadan|
47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
tataH paraM pradhAnayAjakAH phirUzinAzca sabhAM kRtvA vyAharan vayaM kiM kurmmaH? eSa mAnavo bahUnyAzcaryyakarmmANi karoti|
48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
yadIdRzaM karmma karttuM na vArayAmastarhi sarvve lokAstasmin vizvasiSyanti romilokAzcAgatyAsmAkam anayA rAjadhAnyA sArddhaM rAjyam Achetsyanti|
49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
tadA teSAM kiyaphAnAmA yastasmin vatsare mahAyAjakapade nyayujyata sa pratyavadad yUyaM kimapi na jAnItha;
50 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
samagradezasya vinAzatopi sarvvalokArtham ekasya janasya maraNam asmAkaM maGgalahetukam etasya vivecanAmapi na kurutha|
51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
etAM kathAM sa nijabuddhyA vyAharad iti na,
52 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
kintu yIzUstaddezIyAnAM kAraNAt prANAn tyakSyati, dizi dizi vikIrNAn Izvarasya santAnAn saMgRhyaikajAtiM kariSyati ca, tasmin vatsare kiyaphA mahAyAjakatvapade niyuktaH san idaM bhaviSyadvAkyaM kathitavAn|
53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
taddinamArabhya te kathaM taM hantuM zaknuvantIti mantraNAM karttuM prArebhire|
54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
ataeva yihUdIyAnAM madhye yIzuH saprakAzaM gamanAgamane akRtvA tasmAd gatvA prAntarasya samIpasthAyipradezasyephrAyim nAmni nagare ziSyaiH sAkaM kAlaM yApayituM prArebhe|
55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
anantaraM yihUdIyAnAM nistArotsave nikaTavarttini sati tadutsavAt pUrvvaM svAn zucIn karttuM bahavo janA grAmebhyo yirUzAlam nagaram Agacchan,
56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
yIzoranveSaNaM kRtvA mandire daNDAyamAnAH santaH parasparaM vyAharan, yuSmAkaM kIdRzo bodho jAyate? sa kim utsave'smin atrAgamiSyati?
57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
sa ca kutrAsti yadyetat kazcid vetti tarhi darzayatu pradhAnayAjakAH phirUzinazca taM dharttuM pUrvvam imAm AjJAM prAcArayan|
