Књига пророка Јоила 1
1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
The word of the LORD that came to Joel, the son of Pethuel.
2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
Hear this, you elders, And listen, all you inhabitants of the land. Has this ever happened in your days, or in the days of your fathers?
3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
Tell your children about it, and have your children tell their children, and their children, another generation.
4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
What the swarming locust has left, the great locust has eaten. What the great locust has left, the grasshopper has eaten. What the grasshopper has left, the caterpillar has eaten.
5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
Wake up, you drunkards, and weep. Wail, all you drinkers of wine, because of the sweet wine; for it is cut off from your mouth.
6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
For a nation has come up on my land, strong, and without number. His teeth are the teeth of a lion, and he has the fangs of a lioness.
7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
He has laid my vine waste, and stripped my fig tree. He has stripped its bark, and thrown it away. Its branches are made white.
8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
Mourn like a virgin dressed in sackcloth for the husband of her youth.
9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
The meal offering and the drink offering are cut off from the LORD's house. The priests, the LORD's ministers, mourn.
10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
The field is laid waste. The land mourns, for the grain is destroyed, The new wine has dried up, and the oil languishes.
11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
Be confounded, you farmers. Wail, you vineyard keepers; for the wheat and for the barley; for the harvest of the field has perished.
12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
The vine has dried up, and the fig tree withered; the pomegranate tree, the palm tree also, and the apple tree, even all of the trees of the field are withered; for joy has withered away from the sons of men.
13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
Put on sackcloth and mourn, you priests. Wail, you ministers of the altar. Come, lie all night in sackcloth, you ministers of my God, for the meal offering and the drink offering are withheld from your God's house.
14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
Sanctify a fast. Call a solemn assembly. Gather the elders, and all the inhabitants of the land, to the house of the LORD, your God, and cry to the LORD.
15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
Alas for the day. For the day of the LORD is at hand, and it will come as destruction from Shaddai.
16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
Isn't the food cut off before our eyes; joy and gladness from the house of our God?
17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
The seeds shrivel under their shovels. The storehouses are laid desolate. The granaries are broken down, for the grain has withered.
18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
How the animals groan. The herds of livestock are perplexed, because they have no pasture. Even the flocks of sheep suffer.
19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
LORD, I cry to you, for the fire has devoured the pastures of the wilderness, and the flame has burned all the trees of the field.
20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
Yes, the animals of the field pant to you, for the water brooks have dried up, And the fire has devoured the pastures of the wilderness.
