Књига пророка Јоила 1

1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

The word of the Lord that came to Joel the son of Pethuel.

2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?

Hear this, ye old men, and give ear, all ye inhabitants of the land. Did ever such a thing as this come to pass in your days, or ever in the days of your fathers?

3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.

Tell ye of it to your children, and let your children tell it to their children, and their children to another generation.

4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.

What the caterpillar left hath the locust eaten; and what the locust left hath the cankerworm eaten; and that which the cankerworm left hath the cricket eaten.

5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.

Wake up, ye drunkards, and weep; and wail, all ye drinkers of wine, because of the sweet new wine, that it is taken away from your mouth.

6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

For a nation is come up over my land, strong, and without number; its teeth are the teeth of a lion, and it hath the cutting-teeth of the lioness.

7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

It hath laid my vine waste, and barked my fig-tree: it hath peeled it clean bare, and cast it down; made white are its light branches.

8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.

Lament like a virgin girded with sackcloth for the betrothed of her youth.

9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.

Cut off are the meat-offering and the drink-offering from the house of the Lord: now mourn the priests, the ministers of the Lord.

10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

Wasted is the field, the land mourneth; for wasted is the corn: dried up is the new wine, withered is the oil.

11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

Be ashamed, O ye husbandmen; wail, O ye vinedressers, for the wheat and for the barley; because lost is the harvest of the field.

12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

The vine is made ashamed, and the fig-tree is withered; the pomegranate-tree, the palm-tree also, and the apple-tree, even all the trees of the field, are dried up; because joy hath ceased from the children of men.

13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

Gird yourselves [with sackcloth], and lament, ye priests; wail, ye ministers of the altar: come, remain all night in sackcloth, ye ministers of my God; for there are withholden from the house of your God the meat-offering and the drink-offering.

14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:

Sanctify ye a fast, proclaim a solemn assembly, gather the elders, all the inhabitants of the land, into the house of the Lord your God, and cry aloud unto the Lord.

15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

Alas for the day! for the day of the Lord is at hand, and like destruction from the Almighty will it come.

16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?

Is not before our eyes the food cut off, from the house of our God joy and gladness?

17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

The grains of seed are rotten under their clods, laid desolate are the garners, pulled down are the barns; for the corn is dried up.

18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

How do the beasts groan! how do the herds of cattle roam about; because there is no pasture for them: yea, the flocks of sheep are made to perish.

19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

To thee O Lord, will I cry; for the fire hath devoured the pastures of the wilderness, and the flame hath singed all the trees of the field.

20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.

Also the beasts of the field cry unto thee panting; for the brooks of waters are dried up, and a fire hath devoured the pastures of the wilderness.