Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
And Job, responding, said:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Truly, I know that it is so, and that man cannot be justified compared with God.
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
If he chooses to contend with him, he is not able to respond to him once out of a thousand times.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
He is understanding in heart and mighty in strength; who has resisted him and yet had peace?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
He has moved mountains, and those whom he overthrew in his fury did not know it.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
He shakes the earth out of its place and its pillars tremble.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
He commands the sun and it does not rise, and he closes the stars as if under a seal.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
He alone extends the heavens, and he walks upon the waves of the sea.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
He fashions Arcturus, and Orion, and Hyades, and the interior of the south.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
He accomplishes great and incomprehensible and miraculous things, which cannot be numbered.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
If he approaches me, I will not see him; if he departs, I will not understand.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
If he suddenly should question, who will answer him? Or who can say, “Why did you do so?”
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
God, whose wrath no one is able to resist, and under whom they bend who carry the world,
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
what am I then, that I should answer him and exchange words with him?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
And if I now have any justice, I will not respond, but will beseech my judge.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
And if he should listen to me when I call, I would not believe that he had heard my voice.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
For he will crush me in a whirlwind and multiply my wounds, even without cause.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
He does not permit my spirit to rest, and he fills me with bitterness.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
If strength is sought, he is most strong; if equity in judgment, no one would dare to give testimony for me.
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
If I wanted to justify myself, my own mouth will condemn me; if I would reveal my innocence, he would prove me depraved.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
And if I now became simple, my soul would be ignorant even of this, and my life would weary me.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
There is one thing that I have said: both the innocent and the impious he consumes.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
If he scourges, let him kill all at once, and not laugh at the punishment of the innocent.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Since the earth has been given into the hand of the impious, he covers the face of its judges; for if it is not him, then who is it?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
My days have been swifter than a messenger; they have fled and have not seen goodness.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
They have passed by like ships carrying fruits, just like an eagle flying to food.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
If I say: “By no means will I speak this way.” I change my face and I am tortured with sorrow.
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
I have dreaded all my works, knowing that you did not spare the offender.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Yet, if I am also just as impious, why have I labored in vain?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
If I had been washed with snow-like waters, and my hands were shining like the cleanest thing,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
yet you would plunge me in filth, and my own garments would abhor me.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
For even I would not answer a man who were like myself, nor one who could be heard with me equally in judgment.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
There is no one who could both prevail in argument and in placing his hand between the two.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Let him take his staff away from me, and let not the fear of him terrify me.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
I will speak and I will not fear him, for in fearfulness I am not able to respond.
