< Књига о Јову 7 >

1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
세상에 있는 인생에게 전쟁이 있지 아니하냐 그 날이 품군의 날과 같지 아니하냐
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
종은 저물기를 심히 기다리고 품군은 그 삯을 바라나니
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
이와 같이 내가 여러 달째 곤고를 받으니 수고로운 밤이 내게 작정되었구나
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
내가 누울 때면 말하기를 언제나 일어날꼬 언제나 밤이 갈꼬 하며 새벽까지 이리 뒤척 저리 뒤척 하는구나
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
내 살에는 구더기와 흙 조각이 의복처럼 입혔고 내 가죽은 합창 되었다가 터지는구나
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
나의 날은 베틀의 북보다 빠르니 소망없이 보내는구나
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
내 생명이 한 호흡 같음을 생각하옵소서 나의 눈이 다시 복된 것을 보지 못하리이다
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
나를 본 자의 눈이 다시는 나를 보지 못할 것이고 주의 눈이 나를 향하실지라도 내가 있지 아니하리이다
9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
구름이 사라져 없어짐 같이 음부로 내려가는 자는 다시 올라오지 못할 것이오니 (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
그는 다시 자기 집으로 돌아가지 못하겠고 자기 처소도 다시 그를 알지 못하리이다
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
그런즉 내가 내 입을 금하지 아니하고 내 마음의 아픔을 인하여 말하며 내 영혼의 괴로움을 인하여 원망하리이다
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
내가 바다니이까 용이니이까 주께서 어찌하여 나를 지키시나이까
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
혹시 내가 말하기를 내 자리가 나를 위로하고 내 침상이 내 수심을 풀리라 할 때에
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
주께서 꿈으로 나를 놀래시고 이상으로 나를 두렵게 하시나이다
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
이러므로 내 마음에 숨이 막히기를 원하오니 뼈보다도 죽는 것이 나으니이다
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
내가 생명을 싫어하고 항상 살기를 원치 아니하오니 나를 놓으소서 내 날은 헛것이니이다
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
사람이 무엇이관대 주께서 크게 여기사 그에게 마음을 두시고
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
아침마다 권징하시며 분초마다 시험하시나이까
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
주께서 내게서 눈을 돌이키지 아니하시며 나의 침 삼킬 동안도 나를 놓지 아니하시기를 어느 때까지 하시리이까
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
사람을 감찰하시는 자여 내가 범죄하였은들 주께 무슨 해가 되오리이까 어찌하여 나로 과녁을 삼으셔서 스스로 무거운 짐이 되게 하셨나이까
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
주께서 어찌하여 내 허물을 사하여 주지 아니하시며 내 죄악을 제하여 버리지 아니 하시나이까 내가 이제 흙에 누우리니 주께서 나를 부지런히 찾으실지라도 내가 있지 아니하리이다

< Књига о Јову 7 >