< Књига о Јову 7 >

1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
地上の人には、激しい労務があるではないか。またその日は雇人の日のようではないか。
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
奴隷が夕暮を慕うように、雇人がその賃銀を望むように、
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
わたしは、むなしい月を持たせられ、悩みの夜を与えられる。
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
わたしは寝るときに言う、『いつ起きるだろうか』と。しかし夜は長く、暁までころびまわる。
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
わたしの肉はうじと土くれとをまとい、わたしの皮は固まっては、またくずれる。
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
わたしの日は機のひよりも速く、望みをもたずに消え去る。
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
記憶せよ、わたしの命は息にすぎないことを。わたしの目は再び幸を見ることがない。
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
わたしを見る者の目は、かさねてわたしを見ることがなく、あなたがわたしに目を向けられても、わたしはいない。
9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
雲が消えて、なくなるように、陰府に下る者は上がって来ることがない。 (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
彼は再びその家に帰らず、彼の所も、もはや彼を認めない。
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
それゆえ、わたしはわが口をおさえず、わたしの霊のもだえによって語り、わたしの魂の苦しさによって嘆く。
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
わたしは海であるのか、龍であるのか、あなたはわたしの上に見張りを置かれる。
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
『わたしの床はわたしを慰め、わたしの寝床はわが嘆きを軽くする』とわたしが言うとき、
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
あなたは夢をもってわたしを驚かし、幻をもってわたしを恐れさせられる。
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
それゆえ、わたしは息の止まることを願い、わが骨よりもむしろ死を選ぶ。
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
わたしは命をいとう。わたしは長く生きることを望まない。わたしに構わないでください。わたしの日は息にすぎないのだから。
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
人は何者なので、あなたはこれを大きなものとし、これにみ心をとめ、
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
朝ごとに、これを尋ね、絶え間なく、これを試みられるのか。
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
いつまで、あなたはわたしに目を離さず、つばをのむまも、わたしを捨てておかれないのか。
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
人を監視される者よ、わたしが罪を犯したとて、あなたに何をなしえようか。なにゆえ、わたしをあなたの的とし、わたしをあなたの重荷とされるのか。
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
なにゆえ、わたしのとがをゆるさず、わたしの不義を除かれないのか。わたしはいま土の中に横たわる。あなたがわたしを尋ねられても、わたしはいないでしょう」。

< Књига о Јову 7 >