Књига о Јову 41
1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
Canst thou draw out leviathan with an hook? or his tongue with a cord [which] thou lettest down?
2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
Canst thou put an hook into his nose? or bore his jaw through with a thorn?
3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
Will he make many supplications unto thee? will he speak soft [words] unto thee?
4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
Will he make a covenant with thee? wilt thou take him for a servant for ever?
5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
Wilt thou play with him as [with] a bird? or wilt thou bind him for thy maidens?
6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
Shall the companions make a banquet of him? shall they part him among the merchants?
7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
Canst thou fill his skin with barbed irons? or his head with fish spears?
8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
Lay thine hand upon him, remember the battle, do no more.
9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
Behold, the hope of him is in vain: shall not [one] be cast down even at the sight of him?
10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
None [is so] fierce that dare stir him up: who then is able to stand before me?
11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
Who hath prevented me, that I should repay [him? whatsoever is] under the whole heaven is mine.
12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
I will not conceal his parts, nor his power, nor his comely proportion.
13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Who can discover the face of his garment? [or] who can come [to him] with his double bridle?
14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Who can open the doors of his face? his teeth [are] terrible round about.
15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
[His] scales [are his] pride, shut up together [as with] a close seal.
16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
One is so near to another, that no air can come between them.
17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
They are joined one to another, they stick together, that they cannot be sundered.
18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
By his neesings a light doth shine, and his eyes [are] like the eyelids of the morning.
19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Out of his mouth go burning lamps, [and] sparks of fire leap out.
20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
Out of his nostrils goeth smoke, as [out] of a seething pot or caldron.
21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
His breath kindleth coals, and a flame goeth out of his mouth.
22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
In his neck remaineth strength, and sorrow is turned into joy before him.
23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
The flakes of his flesh are joined together: they are firm in themselves; they cannot be moved.
24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
His heart is as firm as a stone; yea, as hard as a piece of the nether [millstone].
25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
When he raiseth up himself, the mighty are afraid: by reason of breakings they purify themselves.
26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
The sword of him that layeth at him cannot hold: the spear, the dart, nor the habergeon.
27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
He esteemeth iron as straw, [and] brass as rotten wood.
28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
The arrow cannot make him flee: slingstones are turned with him into stubble.
29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Darts are counted as stubble: he laugheth at the shaking of a spear.
30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
Sharp stones [are] under him: he spreadeth sharp pointed things upon the mire.
31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
He maketh the deep to boil like a pot: he maketh the sea like a pot of ointment.
32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
He maketh a path to shine after him; [one] would think the deep [to be] hoary.
33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Upon earth there is not his like, who is made without fear.
34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
He beholdeth all high [things: ] he [is] a king over all the children of pride.
