Књига о Јову 39

1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?

2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?

3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.

7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.

8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?

11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?

12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?

13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?

14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?

15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;

16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.

18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.

19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;

21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;

22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;

24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.

26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?

27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?

28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.

29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.