Књига о Јову 36

1 Још говори Елијуј и рече:

Entonces Eliú continuó:

2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

Espérame un poco y te diré más, porque aún queda algo por decir en defensa de ʼEloha.

3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

Desde lejos traeré mi saber y atribuiré justicia a mi Hacedor,

4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

porque en verdad mis palabras no son falsas. Contigo está Uno que es perfecto en conocimiento.

5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

Ciertamente ʼEL es poderoso, pero no desprecia a nadie. Es poderoso en la fuerza del entendimiento.

6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

No otorga vida al perverso, pero hace justicia a los afligidos.

7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

No aparta sus ojos de los justos. Los hace sentar con reyes en el trono para siempre, y serán exaltados.

8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Si están presos con grilletes y atrapados con cuerdas de aflicción,

9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

los reprende por su obra y por sus transgresiones, porque se exaltaron a sí mismos.

10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

Les abre el oído a la corrección y los exhorta a devolverse de la iniquidad.

11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

Si escuchan y se someten, acaban sus días en prosperidad, y sus años en deleites.

12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

Pero si no escuchan, perecen a filo de espada o por su ignorancia.

13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

Los impíos de corazón atesoran ira, no claman cuando Él los ata y

14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

mueren en la juventud. Sus vidas terminan entre los sodomitas con rituales paganos.

15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

Él libra a los afligidos en su aflicción. Abre sus oídos en la opresión.

16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

También te sacará de las garras de la angustia a un lugar espacioso y abierto, para servirte una mesa llena de sustancia.

17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

Pero si tú estás lleno del juicio que merece el perverso, el juicio y la justicia se apoderan de ti.

18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

Por lo cual, teme, no sea que en su ira te quite de un golpe, del cual no te pueda librar ni un gran rescate.

19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

¿Será suficiente tu clamor para librarte de la angustia o todas las fuerzas de tu poder?

20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

No anheles la noche en la cual los pueblos desaparecerán de su lugar.

21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

Cuídate de no volver a la iniquidad, porque escogiste ésta en vez de la aflicción.

22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

Ciertamente ʼEL es exaltado en su poder: ¿Quién es un Maestro como Él?

23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

¿Quién le señala el camino? ¿Quién le dirá jamás: Cometiste injusticia?

24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

Acuérdate de engrandecer su obra, de la cual los hombres cantan.

25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

Todos los hombres la contemplan. Los humanos la miran desde lejos.

26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

Mira, ʼEL es exaltado, y nosotros no lo conocemos. El número de sus años es inescrutable.

27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

Él atrae las gotas de agua, y a la lluvia convierte en vapor

28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

que destilan las nubes, y vierten en abundancia sobre los hombres.

29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

¿Quién entenderá el despliegue de las nubes y el estruendo de la bóveda celeste?

30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

Ciertamente, despliega su rayo en ella y cubre las profundidades del mar.

31 Тиме суди народима, даје хране изобила.

Con tales cosas gobierna a los pueblos y da alimento en abundancia.

32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

Cubre con sus manos el rayo y lo lanza certero hacia su blanco.

33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

El trueno anuncia su presencia, el ganado también, con respecto a la tormenta que se levanta.