Књига о Јову 36

1 Још говори Елијуј и рече:

Vierde rede: mag de mens God ter verantwoording roepen? Elihoe vervolgde, en sprak:

2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

Heb nog een weinig geduld, en ik zal u onderrichten, Want er valt nog genoeg ten gunste van de Godheid te zeggen;

3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

Ik wil mijn kennis tot het uiterste voeren, Om mijn Schepper te rechtvaardigen.

4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

Neen, mijn woorden liegen niet: Ge hebt met iemand te doen, die het eerlijk meent.

5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

Ja, God is groot: Hij veracht den rechtschapene niet;

6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

Machtig: Hij laat den boze niet leven! Hij verschaft aan de verdrukten hun recht,

7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

Van de rechtvaardigen wendt Hij zijn ogen niet af; Hij zet ze bij koningen op de troon, Hoog plaatst Hij hun zetel voor eeuwig!

8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Maar worden zij in boeien geklonken, In koorden van ellende gevangen,

9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

Dan brengt Hij hun daardoor hun gedrag onder het oog, En hun zonden uit hoogmoed ontstaan;

10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

Zo opent Hij hun oor ter belering, En vermaant ze, zich van hun ongerechtigheid te bekeren.

11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

Wanneer ze dan luisteren, en Hem weer dienen, Dan slijten ze hun dagen in geluk, Hun jaren in weelde;

12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

Maar wanneer ze niet willen horen, Dan gaan ze heen naar het graf, En komen om door onverstand.

13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

En de verstokten, die er toornig om worden, En niet smeken, als Hij ze bindt:

14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

Zij sterven al in hun jeugd, Hun leven vliedt heen in de jonge jaren.

15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

Hij redt dus den ellendige door zijn ellende, En opent zijn oor door zijn nood!

16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

Zo trekt Hij ook u uit de muil van ellende Inplaats daarvan zal het onbekrompen overvloed zijn, En het genot van een dis, met vette spijzen beladen.

17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

Maar oordeelt gij geheel als een boze zijn gericht zal u treffen,

18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

Pas dus op, dat de wrevel u geen straf komt brengen, Waarvan de grootste losprijs u niet zou ontslaan;

19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

Uw smeken tot Hem in de nood niets bereiken Al doet ge het ook uit al uw kracht.

20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

Laat de dwaasheid u toch niet bedriegen Om u te verheffen met hen, die wijs willen zijn;

21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

Wacht u ervoor, u tot de zonde te wenden, Want hierdoor juist werdt gij door ellende bezocht!

22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

Zie, God is groot door zijn kracht: Wie is heerser als Hij?

23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

Wie schrijft Hem zijn weg voor, Wie zegt: Gij handelt verkeerd?

24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

Denk er aan, dat ook gij zijn daden verheft, Die de stervelingen moeten bezingen,

25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

Die iedere mens moet overwegen, Ieder mensenkind van verre beschouwt.

26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

Zie, God is groot: wij begrijpen Hem niet, Het getal van zijn jaren is zelfs niet te schatten!

27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

Hij trekt uit de zee de druppels omhoog, Vervluchtigt de regen tot zijn nevel,

28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

Die de wolken naar beneden doet stromen, En op alle mensen doet storten;

29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

Wie begrijpt de sprei van de wolken En de gedaante van zijn tent?

30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

Zie, Hij spreidt zijn nevel uit over de zee, En houdt haar kolken bedekt.

31 Тиме суди народима, даје хране изобила.

Want daarmee spijst Hij de volken En geeft Hij voedsel in overvloed.

32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

In zijn handen verbergt Hij de bliksem, En zendt hem af op zijn doel;

33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

Zijn strijdkreet kondigt Hem aan, Zijn woede ontketent de storm!