Књига о Јову 34

1 Још говори Елијуј и рече:

Entonces Elihú continuó:

2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

“Escuchen mis palabras, hombres que se creen sabios; presten atención a lo que digo, ustedes que creen que saben.

3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

El oído distingue las palabras igual que el paladar distingue los alimentos.

4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

Discernamos por nosotros mismos lo que es justo; decidamos entre nosotros lo que es bueno.

5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

Job dijo: ‘Soy inocente, y Dios me ha negado la justicia.

6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

Aunque tengo razón, me tratan como a un mentiroso; me estoy muriendo de mis heridas, aunque no he hecho nada malo’.

7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

“¿Ha habido alguna vez un hombre como Job con tanta sed de ridiculizar a los demás?

8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

Se hace compañía de gente malvada; se asocia con los que hacen el mal.

9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

Incluso ha dicho: ‘¿De qué sirve ser amigo de Dios?’

10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

“¡Así que escúchenme, hombres de entendimiento! Es imposible que Dios haga el mal y que el Todopoderoso actué con maldad.

11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

Él paga a la gente por lo que ha hecho y la trata como se merece.

12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

Es absolutamente seguro que Dios no actúa con maldad; el Todopoderoso nunca pervertiría la justicia.

13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

¿Quién lo puso a cargo de la tierra? ¿Quién le dio la responsabilidad de todo el mundo?

14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

Si se retirara su espíritu, si recuperara su aliento,

15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

todos los seres vivos morirían inmediatamente y los seres humanos volverían al polvo.

16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

“Si tienen entendimiento, escuchen esto; presten atención a lo que digo.

17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

¿De verdad crees que puede gobernar alguien que odia la justicia? ¿Vas a condenar a Dios Todopoderoso, que siempre hace lo que es justo?

18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

Él es quien dice a los reyes: ‘Ustedes son unos inútiles’, o a los nobles: ‘Ustedes son unos malvados’.

19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

No tiene en mayor consideración a los ricos que a los pobres, pues todos son personas que él mismo hizo.

20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

Mueren en un momento; a medianoche se estremecen y pasan; los poderosos se van sin esfuerzo.

21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

“Porque él vigila lo que hacen y ve por donde van.

22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

No hay oscuridad tan profunda en la que los que hacen el mal puedan esconderse de él.

23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

Dios no necesita examinar a nadie con mayor detalle para que se presente ante él para ser juzgado.

24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

Él hace caer a los poderosos sin necesidad de una investigación; pone a otros en su lugar.

25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

Sabiendo lo que han hecho, los derriba en una noche y los destruye.

26 Као безбожне разбија их на видику.

Los derriba por su maldad en público, donde pueden ser vistos

27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

porque se apartaron de seguirlo, despreciando todos sus caminos.

28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

Hicieron que los pobres lo llamaran, y él escuchó los gritos de los oprimidos.

29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

Pero si Dios quiere guardar silencio, ¿quién puede condenarlo? Si decide ocultar su rostro, ¿quién podrá verlo? Ya sea que se trate de una nación o de un individuo,

30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

una persona que rechaza a Dios no debe gobernar para no engañar a la gente.

31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

“Si tú le dijeras a Dios: ‘He pecado, pero ya no haré cosas malas.

32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

Muéstrame lo que no puedo ver. Si he hecho el mal, no lo volveré a hacer’,

33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

entonces, ¿debe Dios recompensarte por seguir tus propias opiniones ya que has rechazado las suyas? ¡Tú eres el que tiene que elegir, no yo! Dinos lo que piensas.

34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

Porque la gente que entiende – los sabios que han oído lo que he dicho – me dirán

35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

‘Job no sabe lo que dice. Lo que dice no tiene ningún sentido’.

36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

Si tan solo Job fuera condenado porque habla como lo hacen los malvados.

37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.

Ahora ha añadido la rebeldía a sus pecados y nos aplaude, haciendo largos discursos llenos de acusaciones contra Dios”.