Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Los tres amigos de Job dejaron de responderle porque él seguía protestando su inocencia.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Entonces Eliú, hijo de Baraquel el Buzita, de la familia de Ram, se enojó. Se enojó con Job por afirmar que él tenía la razón y no Dios.
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
Eliú también se enfadó con los tres amigos de Job porque hacían ver que Dios estaba equivocado, ya que no habían sido capaces de responder a Job.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Elihú había esperado a que los otros tres hablaran con Job, ya que eran mayores que él.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Pero al ver que no podían responder a Job, se enojó mucho.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Eliú, hijo de Baraquel el Buzita, dijo: “Yo soy joven y ustedes son viejos, por eso me resistí a decirles lo que sé.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Me dije a mí mismo: ‘Los que son mayores deben hablar, los que son mayores deben enseñar la sabiduría’.
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Sin embargo, hay un espíritu en los seres humanos, el aliento del Todopoderoso, que les da entendimiento.
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
No son los viejos los que son sabios, ni los ancianos los que saben lo que es correcto.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Por eso te digo que me escuches ahora: déjame decirte lo que sé.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Pues bien, esperé a oír lo que tenías que decir, escuchando tus ideas mientras buscabas las palabras adecuadas para hablar.
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Les he prestado mucha atención a todos, y ninguno ha demostrado que Job estuviera equivocado ni ha respondido a sus argumentos.
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
No digan dentro de ustedes mismo: ‘Somos muy sabios’, porque Dios, y no un ser humano, les demostrará que están equivocados.
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Job no alineó sus argumentos contra mí, y yo no le responderé como ustedes lo hicieron.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Se quedaron sin palabras, sin nada más que decir.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
¿Debo seguir esperando, siendo que no hablan y solo están ahí de pie sin decir nada?
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Pues ahora yo también daré mi respuesta. Les diré lo que sé.
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
¡Tengo tanto que decir que no puedo retener las palabras!
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Por dentro soy como un vino en fermentación, embotellado; como odres nuevos a punto de estallar.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Tengo que hablar antes de estallar; abriré mis labios para responderle.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
No tomaré partido, y no voy a adular a nadie.
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
No sé adular, y si lo hiciera mi Creador pronto me destruiría”.
