Књига о Јову 3

1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

Ngemva kwalokho uJobe wavula umlomo wakhe waliqalekisa ilanga azalwa ngalo.

2 И проговоривши Јов рече:

Wathi:

3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!

“Sengathi ilanga lokuzalwa kwami lingatshabalala, lalobobusuku okwathiwa, ‘Kuzelwe umfana!’

4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!

Lolosuku sengathi lungaphenduka ubumnyama; sengathi uNkulunkulu ophezulu angangalunanzi; lokukhanya kucime ngalo.

5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

Sengathi ubumnyama lethunzi elikhulu kungaluginya njalo; sengathi iyezi lingalusibekela; sengathi umnyama ungalugubuzela.

6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

Lobobusuku, sengathi ubumnyama bungabuthi jwamu; sengathi bungayekelwa ukubalwa kanye lezinsuku zomnyaka futhi bungangeniswa lakuyiphi inyanga.

7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

Sengathi lobobusuku bungaba yinyumba; sengathi kungeze kwezwakala umsindo wentokozo ngalo.

8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

Sengathi labo abaqalekisa insuku bangaluqalekisa lolosuku, labo abazimisele ukuhlokoza uLeviyathani.

9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;

Sengathi izinkanyezi zalo zokusa zingafiphala; lulindele imini kube yize lungayiboni imisebe yokuqala yokusa,

10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

ngoba kaluyivalanga iminyango yesibeletho ngisiza ukufihla uhlupho emehlweni ami.

11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?

Kungani ngingafanga ngizalwa, ngahle ngacitsha ngisaphuma esiswini na?

12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?

Kungani kwaba lamadolo okungemukela lamabele okungimunyisa na?

13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

Ngoba manje ngabe ngilele ekuthuleni; ngabe ngisebuthongweni ekuphumuleni

14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

kanye lamakhosi lababusi bomhlaba, ababezakhele izindawo okwamanje sezingamanxiwa,

15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

kanye lamakhosana ayelegolide, egcwalise izindlu zawo ngesiliva.

16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?

Kumbe kungani ngingathukuzwanga emhlabathini njengomphunzo na, njengosane oluvele lungazange lubone ukukhanya kosuku?

17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,

Khonale ababi kabasaxokozeli, njalo khonale abakhatheleyo basekuphumuleni.

18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.

Abathunjiweyo labo bazuza ukukhululeka; kabasakuzwa ukuhaladwa ngumtshayeli wabathunjiweyo.

19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.

Abantukazana lezikhulu bakhonale, lesigqili siyakhululwa enkosini yaso.

20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

Kungani ukukhanya kuphiwa labo abasosizini na, lokuphila kulabo abalobuhlungu emphefumulweni,

21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

kulabo abakhalela ukufa okungafikiyo, abakuthungathayo ukwedlula ingcebo efihliweyo,

22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

abaphuphuma ngenjabulo bathokoza nxa sebefika engcwabeni?

23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?

Kungani impilo iphiwa umuntu ondlela yakhe ifihliwe, uNkulunkulu amhonqolozeleyo na?

24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.

Ngoba ukububula sokuphenduke ukudla kwami kwansukuzonke; ukugomela kwami kuthululeka njengamanzi.

25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

Ebengikwesaba sekungehlele, obekungitshayisa ngovalo sekwenzakele kimi.

26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

Kangilakho ukuchelesa, kangilakho ukuthula; kangilakuphumula, kodwa ukuhlupheka kuphela.”