Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
After this Job opened his mouth, and cursed his day.
2 И проговоривши Јов рече:
Job answered:
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
"Let the day perish in which I was born, the night which said, 'A man is conceived.'
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
Let that day be darkness. May God above not care about it, neither let the light shine on it.
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Let darkness and the shadow of death claim it for their own. Let a cloud dwell on it. Let the blackness of the day terrify it.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
As for that night, let thick darkness seize on it. Let it not rejoice among the days of the year. Let it not come into the number of the months.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Look, let that night be barren. Let no joyful voice come in it.
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Let them curse it who curse the day, who are ready to rouse up leviathan.
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Let the stars of its twilight be dark. Let it look for light, but have none, neither let it see the eyelids of the morning,
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
because it did not shut up the doors of my mother's womb, nor did it hide trouble from my eyes.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
"Why did I not die from the womb? Why did I not give up the spirit when my mother bore me?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
Why did the knees receive me? Or why the breast, that I should suck?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
For now should I have lain down and been quiet. I should have slept, then I would have been at rest,
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
with kings and counselors of the earth, who built up waste places for themselves;
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
or with princes who had gold, who filled their houses with silver:
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
or as a hidden untimely birth I had not been, as infants who never saw light.
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
There the wicked cease from troubling. There the weary are at rest.
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
There the prisoners are at ease together. They do not hear the voice of the taskmaster.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
The small and the great are there. The servant is free from his master.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
"Why is light given to him who is in misery, life to the bitter in soul,
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Who long for death, but it doesn't come; and dig for it more than for hidden treasures,
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
who rejoice exceedingly, and are glad, when they can find the grave?
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
Why is light given to a man whose way is hid, whom God has hedged in?
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
For my sighing comes before I eat. My groanings are poured out like water.
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
For the thing which I fear comes on me, That which I am afraid of comes to me.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
I am not at ease, neither am I quiet, neither have I rest; but trouble comes."
