Књига о Јову 3

1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

Te phoeiah Job loh a ka te a ang tih a khohnin te a tap.

2 И проговоривши Јов рече:

Te vaengah Job loh a doo tih,

3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!

“Amah kah thang nah khohnin neh, ‘Tongpa a yom,’ a ti hlaem khaw paltham mai saeh.

4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!

Te khohnin te a hmuep la om palueng vetih, Pathen loh a so la toem pawt mako. Te dongah vangnah loh te soah sae boel saeh.

5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

Te te hmaisuep neh dueknah hlipkhup loh suk saeh. A soah khomai yaal saeh lamtah, hlahmop hnin bangla let saeh.

6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

Tekah hlaem te a hmuep loh lo saeh lamtah kum khat kah khohnin dongah a kohoe boel saeh, hla taenah dongah khaw kun boel saeh.

7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

Tekah hlaem te pumhong la om saeh lamtah a khuiah omngaih laa cuen boel saeh ne.

8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

Khohnin thae aka phoei thil tih, a coekcoe la Leviathan aka haeng loh, te te tap saeh.

9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;

Hlaemhmah aisi khaw hmuep saeh lamtah, khosae te lamtawn cakhaw sae boel saeh, mincang khosaeng te hmu boel saeh.

10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

Ka bungko thohkhaih te a khaih mai vetih thakthaenah he ka mik lamloh a thuh mai kolla.

11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?

Balae tih bung khuiah ka duek pawh. Bungko lamloh ka thoeng tih ka pal hae.

12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?

Balae tih khuklu loh kai n'doe, balae tih rhangsuk loh n'khut.

13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

Ka yalh to palueng koinih dingsuek la ka ip mong vetih ka duem lah ni.

14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

Manghai rhoek neh a imrhong aka thoh diklai olrhoep rhoek taengla,

15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

Amih taengkah sui mangpa rhoek neh a im ah tangka aka hawn rhoek taengah.

16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?

Rhumpu bangla n'thuh kanoek vetih vangnah aka hmuh noek pawh camoe rhoek bangla ka om pawt mako.

17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,

Teah te halang rhoek loh khoponah a toeng uh tih thadueng aka bawt khaw pahoi duem.

18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.

Thongtla rhoek te rhenten rhalthal uh tih, tueihno ol ya uh pawh.

19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.

Tanoe neh kangham khaw amah la om pahoi tih sal khaw a boei taeng lamloh sayalh coeng.

20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

Balae tih thakthaekung taengah vangnah, hinglu khahing taengah hingnah a paek?

21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

Dueknah hamla aka rhingda long khaw dang hae pawt tih kawn lakah te te a too.

22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

Phuel a hmuh uh vaengah omngaihnah neh a ngaingaih la a kohoe uh.

23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?

A longpuei te hlang ham tah a thuh dae a taengah Pathen loh a mak pah.

24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.

Ka buh hmai ah ka hueinah ha pawk tih ka kawknah he tui bangla pha.

25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

Birhihnah neh ka birhih akhaw kamah m'vuei tih ka rhih nawn te khaw kamah taengah thoeng.

26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

Ka dingsuek pawt tih ka mong pawh, ka duem pawt vaengah khoponah ha thoeng,” a ti.