Књига о Јову 29
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
Ayup bayanini dawamlashturup mundaq dédi: —
2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
«Ah, ehwalim ilgiriki aylardikidek bolsidi, Tengri mendin xewer alghan künlerdikidek bolsidi!
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
U chaghda Uning chirighi béshimgha nur chachqan, Uning yoruqluqi bilen qarangghuluqtin ötüp ketken bolattim!
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
Bu ishlar men qiran waqtimda, Yeni Tengri chédirimda manga sirdash [dost] bolghan waqitta bolghanidi!
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
Hemmige Qadir men bilen bille bolghan, Méning yash balilirim etrapimda bolghan;
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
Méning basqan qedemlirim sériq maygha chömülgen; Yénimdiki tash men üchün zeytun may deryasi bolup aqqan;
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
Sheher derwazisigha chiqqan waqtimda, Keng meydanda ornum teyyarlan’ghanda,
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
Yashlar méni körüpla eyminip özlirini chetke alatti, Qérilar bolsa ornidin turatti,
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
Shahzadilermu geptin toxtap, Qoli bilen aghzini étiwalatti.
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
Aqsöngeklermu tinchlinip, Tilini tangliyigha chapliwalatti.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
Qulaq sözümni anglisila, manga bext tileytti, Köz méni körsila manga yaxshi guwahliq béretti.
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
Chünki men manga himaye bol dep yélin’ghan ézilgüchilerni, Panahsiz qalghan yétim-yésirlarnimu qutquzup turattim.
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
Halak bolay dégen kishi manga bext tileytti; Men tul xotunning könglini shadlandurup naxsha yangratquzattim.
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
Men heqqaniyliqni ton qilip kiyiwaldim, U méni öz gewdisi qildi. Adaletlikim manga yépincha hem selle bolghan.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
Men korgha köz bolattim, Tokurgha put bolattim.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
Yoqsullargha ata bolattim, Manga natonush kishining dewasinimu tekshürüp chiqattim.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
Men adaletsizning hinggayghan chishlirini chéqip tashlayttim, Oljisini chishliridin élip kétettim.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
Hem: «Méning künlirim qumdek köp bolup, Öz uwamda rahet ichide ölimen» deyttim;
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
Hem: «Yiltizim sularghiche tartilip baridu, Shebnem pütün kéchiche shéximgha chapliship yatidu;
20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
Shöhritim herdaim mende yéngilinip turidu, Qolumdiki oqyayim herdaim yéngi bolup turidu» deyttim.
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
Ademler manga qulaq salatti, kütüp turatti; Nesihetlirini anglay dep süküt ichide turatti.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
Men gep qilghandin kéyin ular qayta gep qilmaytti, Sözlirim ularning üstige shebnem bolup chüshetti.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
Ular yamghurlarni kütkendek méni kütetti, Kishiler [waqtida yaghqan] «kéyinki yamghur»ni qarshi alghandek sözlirimni aghzini échip ichetti!
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
Ümidsizlen’ginide men ulargha qarap külümsireyttim, Yüzümdiki nurni ular yerge chüshurmeytti.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Men ulargha yolini tallap körsitip bérettim, Ularning arisida kattiwash bolup olturattim, Qoshunliri arisida turghan padishahdek yashayttim, Biraq buning bilen matem tutidighanlargha teselli yetküzgüchimu bolattim».
