Књига о Јову 29

1 Још настави Јов беседу своју и рече:

Ayub melanjutkan uraiannya, katanya,

2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

"Kiranya hidupku dapat lagi seperti dahulu, waktu Allah melindungi aku.

3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

Aku selalu diberi-Nya pertolongan, diterangi-Nya waktu berjalan dalam kegelapan.

4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

Itulah hari-hari kejayaanku, ketika keakraban Allah menaungi rumahku.

5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

Waktu itu, Yang Mahakuasa masih mendampingi aku, dan anak-anakku ada di sekelilingku.

6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

Ternakku menghasilkan banyak sekali susu. Banyak minyak dihasilkan oleh pohon-pohon zaitunku, meskipun ditanam di tanah berbatu.

7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

Jika para tua-tua kota duduk bersama, dan kuambil tempatku di antara mereka,

8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

minggirlah orang-orang muda, segera setelah aku dilihat mereka. Juga orang-orang tua bangkit dengan khidmat; untuk memberi hormat.

9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

Bahkan para pembesar berhenti berkata-kata,

10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

dan orang penting pun tidak berbicara.

11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

Siapa pun kagum jika mendengar tentang aku; siapa yang melihat aku, memuji jasaku.

12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

Sebab, kutolong orang miskin yang minta bantuan; kusokong yatim piatu yang tak punya penunjang.

13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

Aku dipuji oleh orang yang sangat kesusahan, kutolong para janda sehingga mereka tentram.

14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

Tindakanku jujur tanpa cela; kutegakkan keadilan senantiasa.

15 Око бејах слепом и нога хромом.

Bagi orang buta, aku menjadi mata; bagi orang lumpuh, aku adalah kakinya.

16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

Bagi orang miskin, aku menjadi ayah; bagi orang asing, aku menjadi pembela.

17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

Tapi kuasa orang kejam, kupatahkan, dan kurban mereka kuselamatkan.

18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

Harapanku ialah mencapai umur yang tinggi, dan mati dengan tenang di rumahku sendiri.

19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

Aku seperti pohon yang subur tumbuhnya, akarnya cukup air dan embun membasahi dahannya.

20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

Aku selalu dipuji semua orang, dan tak pernah kekuatanku berkurang.

21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

Orang-orang diam, jika aku memberi nasihat; segala perkataanku mereka dengarkan dengan cermat.

22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

Sehabis aku bicara, tak ada lagi yang perlu ditambahkan; perkataan meresap seperti tetesan air hujan.

23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

Semua orang menyambut kata-kataku dengan gembira, seperti petani menyambut hujan di musim bunga.

24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

Kutersenyum kepada mereka ketika mereka putus asa; air mukaku yang bahagia menambah semangat mereka.

25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

Akulah yang memegang pimpinan, dan mengambil segala keputusan. Kupimpin mereka seperti raja di tengah pasukannya, dan kuhibur mereka dalam kesedihannya.