Књига о Јову 23
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
Even to day [is] my complaint bitter: my stroke is heavier than my groaning.
3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
Oh that I knew where I might find him! [that] I might come [even] to his seat!
4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
I would order [my] cause before him, and fill my mouth with arguments.
5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
I would know the words [which] he would answer me, and understand what he would say unto me.
6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
Will he plead against me with [his] great power? No; but he would put [strength] in me.
7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
There the righteous might dispute with him; so should I be delivered for ever from my judge.
8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
Behold, I go forward, but he [is] not [there; ] and backward, but I cannot perceive him:
9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
On the left hand, where he doth work, but I cannot behold [him: ] he hideth himself on the right hand, that I cannot see [him: ]
10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
But he knoweth the way that I take: [when] he hath tried me, I shall come forth as gold.
11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
My foot hath held his steps, his way have I kept, and not declined.
12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
Neither have I gone back from the commandment of his lips; I have esteemed the words of his mouth more than my necessary [food].
13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
But he [is] in one [mind], and who can turn him? and [what] his soul desireth, even [that] he doeth.
14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
For he performeth [the thing that is] appointed for me: and many such [things are] with him.
15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Therefore am I troubled at his presence: when I consider, I am afraid of him.
16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
For God maketh my heart soft, and the Almighty troubleth me:
17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
Because I was not cut off before the darkness, [neither] hath he covered the darkness from my face.
