Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Hear diligently my speech; and let this be your consolations.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Suffer me, that I may speak; and after that I have spoken, mock on.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
As for me, is my complaint to man? Or why should I not be impatient?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Turn unto me, and be astonished, and lay your hand upon your mouth.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Even when I remember I am affrighted, and horror hath taketh hold on my flesh.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Wherefore do the wicked live, become old, yea, wax mighty in power?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Their seed is established in their sight with them, and their offspring before their eyes.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Their houses are safe, without fear, neither is the rod of God upon them.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Their bull gendereth, and faileth not; their cow calveth, and casteth not her calf.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
They send forth their little ones like a flock, and their children dance.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
They sing to the timbrel and harp, and rejoice at the sound of the pipe.
They spend their days in prosperity, and peacefully they go down to the grave. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Yet they said unto God: 'Depart from us; for we desire not the knowledge of Thy ways.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
What is the Almighty, that we should serve Him? And what profit should we have, if we pray unto Him?' —
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Lo, their prosperity is not in their hand; the counsel of the wicked is far from me.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
How oft is it that the lamp of the wicked is put out? that their calamity cometh upon them? that He distributeth pains in His anger?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
That they are as stubble before the wind, and as chaff that the storm stealeth away?
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
'God layeth up his iniquity for his children!' — let Him recompense it unto himself, that he may know it.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Let his own eyes see his destruction, and let him drink of the wrath of the Almighty.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
For what pleasure hath he in his house after him? seeing the number of his months is determined.
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Shall any teach God knowledge? seeing it is He that judgeth those that are high.
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
One dieth in his full strength, being wholly at ease and quiet;
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
His pails are full of milk, and the marrow of his bones is moistened.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
And another dieth in bitterness of soul, and hath never tasted of good.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
They lie down alike in the dust, and the worm covereth them.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Behold, I know your thoughts, and the devices which ye wrongfully imagine against me.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
For ye say: 'Where is the house of the prince? And where is the tent wherein the wicked dwelt?'
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Have ye not asked them that go by the way; and will ye misdeem their tokens,
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
That the evil man is reserved to the day of calamity, that they are led forth to the day of wrath?
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
But who shall declare his way to his face? And who shall repay him what he hath done?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
For he is borne to the grave, and watch is kept over his tomb.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
The clods of the valley are sweet unto him, and all men draw after him, as there were innumerable before him.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
How then comfort ye me in vain? And as for your answers, there remaineth only faithlessness?
