Књига о Јову 2
1 Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.
又有一天， 神的众子来侍立在耶和华面前，撒但也来在其中。
2 И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
耶和华问撒但说：“你从哪里来？”撒但回答说：“我从地上走来走去，往返而来。”
3 И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.
耶和华问撒但说：“你曾用心察看我的仆人约伯没有？地上再没有人像他完全正直，敬畏 神，远离恶事。你虽激动我攻击他，无故地毁灭他，他仍然持守他的纯正。”
4 А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.
撒但回答耶和华说：“人以皮代皮，情愿舍去一切所有的，保全性命。
5 Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.
你且伸手伤他的骨头和他的肉，他必当面弃掉你。”
6 А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.
耶和华对撒但说：“他在你手中，只要存留他的性命。”
7 И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,
于是撒但从耶和华面前退去，击打约伯，使他从脚掌到头顶长毒疮。
8 Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.
约伯就坐在炉灰中，拿瓦片刮身体。
9 И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.
他的妻子对他说：“你仍然持守你的纯正吗？你弃掉 神，死了吧！”
10 А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.
约伯却对她说：“你说话像愚顽的妇人一样。嗳！难道我们从 神手里得福，不也受祸吗？”在这一切的事上约伯并不以口犯罪。
11 А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше.
约伯的三个朋友—提幔人以利法、书亚人比勒达、拿玛人琐法—听说有这一切的灾祸临到他身上，各人就从本处约会同来，为他悲伤，安慰他。
12 И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.
他们远远地举目观看，认不出他来，就放声大哭。各人撕裂外袍，把尘土向天扬起来，落在自己的头上。
13 И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.
他们就同他七天七夜坐在地上，一个人也不向他说句话，因为他极其痛苦。
