Књига о Јову 19

1 А Јов одговори и рече:

Job svarade, och sade:

2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

Hvi plågen I dock mina själ, och döfven mig neder med ordom?

3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

I hafven nu i tio gångor hädat mig, och I skämmen eder intet, att I så omdrifven mig.

4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

Far jag vill, så far jag mig vill.

5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

Men I upphäfven eder sannerliga emot mig, och straffen mig till min smälek.

6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

Märker dock en gång, att Gud gör mig orätt, och hafver invefvat mig uti sin garn.

7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

Si, om jag än ropar öfver öfvervåld, så varder jag dock intet hörd; jag ropar, och här är ingen rätt.

8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Han hafver igentäppt min väg, att jag icke kan gå der fram; och hafver satt mörker uppå min stig.

9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

Han hafver utuklädt mig mina äro, och tagit kronona utaf mitt hufvud.

10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Han hafver sönderbråkat mig allt omkring, och låter mig gå; och hafver uppryckt mitt hopp såsom ett trä.

11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

Hans vrede hafver förgrymmat sig öfver mig, och han håller mig för sin fienda.

12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

Hans krigsmän äro tillika komne, och hafva lagt sin väg öfver mig; och hafva lägrat sig allt omkring mina hyddo.

13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

Han hafver låtit komma mina bröder långt ifrå mig, och mine kände vänner äro mig främmande vordne.

14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

Mine näste hafva unddragit sig, och mine vänner hafva förgätit mig.

15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

Mitt husfolk och mina tjensteqvinnor hålla mig för främmande; jag är vorden okänd för deras ögon.

16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

Jag ropade min tjenare, och han svarade mig intet; jag måste bedja honom med min egen mun.

17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

Min hustru stygges vid min anda; jag måste knekta mins lifs barn.

18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

Förakta också mig de unga barn; om jag uppreser mig, så tala de emot mig.

19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

Alle mine trogne vänner hafva styggelse vid mig, och de jag kär hade, hafva vändt sig emot mig.

20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

Min ben låda vid min hud och kött; jag kan med hudene icke skyla mina tänder.

21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

Förbarmer eder öfver mig; förbarmer eder öfver mig, ju I mine vänner; ty Guds hand hafver kommit vid mig.

22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

Hvi förföljen I mig såväl som Gud, och kunnen af mitt kött icke mätte varda?

23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

Ack! att mitt tal måtte skrifvet varda; ack! att det måtte uti en bok satt varda;

24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

Med en jernstyl ingrafvet uti bly; och till en evig åminnelse hugget i sten:

25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

Jag vet att min Förlossare lefver; och han skall på sistone uppväcka mig af jordene;

26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

Och jag skall sedan med desso mine hud omklädd varda, och skall i mitt kött få se Gud.

27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

Honom skall jag mig se, och min ögon skola skåda honom, och ingen annan. Mine njurar äro upptärde uti mino sköte;

28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

Ty I sägen: Huru skole vi förfölja honom, och finna en sak emot honom?

29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.

Frukter eder för svärdet; förty svärdet är en hämnd öfver missgerningar; på det I veta mågen, att näpst är till.