Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Y Job respondió y dijo:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
¿Cuánto tiempo harás mi vida amarga, y me quebrantas con palabras?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Diez veces me has escarnecido; no te da vergüenza de hacerme mal.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Y, en verdad, si he estado en error, el efecto de mi error es solo en mí.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Si se Han engrandecido contra mí, usando mi castigo como un argumento en mi contra,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Asegúrate de que es Dios quien me hizo mal y me tomó en su red.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
En verdad, hago un clamor contra el hombre violento, pero no hay respuesta: grito pidiendo ayuda, pero nadie toma mi causa.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Mi camino está amurallado por él para que no pueda pasar, ha oscurecido mis caminos.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Él ha quitado mi gloria de mí, y ha quitado la corona de mi cabeza.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Estoy destruido por él por todos lados, y me he ido; Mi esperanza es arrancada como un árbol.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Su ira arde contra mí, y yo soy para él como uno de sus enemigos.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Sus ejércitos se juntan, hacen su camino alto contra mí y levantan sus tiendas alrededor de la mía.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Él ha alejado a mis hermanos de mí; Han visto mi destino y se han vuelto extraños para mí.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Mis relaciones y mis amigos cercanos me han abandonado, y los que viven en mi casa me sacaron de la cabeza.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Soy extraño para mis sirvientas, y me parece que son de otro país.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Ante mi clamor, mi siervo no me responde y tengo que rogarle.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Mi aliento es extraño para mi esposa, y desagradable para la descendencia del cuerpo de mi madre.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Incluso los niños pequeños no me tienen ningún respeto; cuando me levanto me dan la espalda.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
Todos los hombres de mi círculo se alejan de mí; y los que me son queridos se vuelven contra mí.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Mis huesos están unidos a mi piel, y me he salido con la carne entre los dientes.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
¡Ten piedad de mí, ten piedad de mí, mis amigos! porque la mano de Dios está sobre mí.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
¿Por qué eres cruel conmigo, como Dios, porque siempre has dicho mal contra mí?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
¡Si tan solo mis palabras pudieran ser grabadas! ¡Si pudieran ponerse por escrito en un libro!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
¡Y con una pluma de hierro y plomo córtate para siempre en la roca!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Pero estoy seguro de que mi redentor está vivo, y que, en el futuro, tomará su lugar en la tierra;
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
Después de que los gusanos destruyan mi piel, aun en mi propia carne veré a Dios;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
A quien veré de mi lado, y no como a nadie extraño. Mi corazón se rompe con el deseo.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Si dicen: ¡Como lo perseguiremos! porque la raíz del pecado está claramente en él.
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Teme por la espada, porque la espada es el castigo por tales cosas, para que puedas estar seguro de que hay un juez.
