Књига о Јову 19

1 А Јов одговори и рече:

Alors Job prit la parole et dit:

2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

Jusques à quand affligerez-vous mon âme, et m'accablerez-vous de vos discours?

3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

Voilà dix fois que vous m'insultez, que vous m'outragez sans pudeur.

4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

Quand même j'aurais failli, c'est avec moi que demeure ma faute.

5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

Mais vous, qui vous élevez contre moi, qui invoquez mon opprobre pour me convaincre,

6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

sachez enfin que c'est Dieu qui m'opprime, et qui m'enveloppe de son filet.

7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

Voici que je crie à la violence, et nul ne me répond! J'en appelle, et point de justice!

8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Il m'a barré le chemin, et je ne puis passer: il a répandu les ténèbres sur mes sentiers.

9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

Il m'a dépouillé de ma gloire, il a enlevé la couronne de ma tête.

10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Il m'a sapé tout à l'entour, et je tombe; il a déraciné, comme un arbre, mon espérance.

11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

Sa colère s'est allumée contre moi; il m'a traité comme ses ennemis.

12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

Ses bataillons sont venus ensemble, ils se sont frayés un chemin jusqu'à moi, ils font le siège de ma tente.

13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

Il a éloigné de moi mes frères; mes amis se sont détournés de moi.

14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

Mes proches m'ont abandonné, mes intimes m'ont oublié.

15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

Les hôtes de ma maison et mes servantes me traitent comme un étranger; je suis un inconnu à leurs yeux.

16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

J'appelle mon serviteur, et il ne me répond pas; je suis réduit à le supplier de ma bouche.

17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

Ma femme a horreur de mon haleine, je demande grâce aux fils de mon sein.

18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

Les enfants eux-mêmes me méprisent; si je me lève, ils me raillent.

19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

Tous ceux qui étaient mes confidents m'ont en horreur, ceux que j'aimais se tournent contre moi.

20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

Mes os sont attachés à ma peau et à ma chair, je me suis échappé avec la peau de mes dents.

21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

Ayez pitié, ayez pitié de moi, vous du moins, mes amis, car la main de Dieu m'a frappé!

22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

Pourquoi me poursuivez-vous, comme Dieu me poursuit? Pourquoi êtes-vous insatiables de ma chair?

23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

Oh! Qui me donnera que mes paroles soient écrites! Qui me donnera qu'elles soient consignées dans un livre,

24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

qu'avec un burin de fer et du plomb, elles soient pour toujours gravées dans le roc!

25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

Je sais que mon vengeur est vivant, et qu'il se lèvera le dernier sur la poussière.

26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

Alors de ce squelette, revêtu de sa peau, de ma chair je verrai Dieu.

27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

Moi-même je le verrai; mes yeux le verront, et non un autre; mes reins se consument d'attente au-dedans de moi.

28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

Vous direz alors: « Pourquoi le poursuivions-nous? » et la justice de ma cause sera reconnue.

29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.

Ce jour-là, craignez pour vous le glaive: terribles sont les vengeances du glaive! Et vous saurez qu'il y a une justice.