< Књига о Јову 19 >

1 А Јов одговори и рече:
Ijob respondis kaj diris:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Ĝis kiam vi afliktados mian animon Kaj turmentados min per paroloj?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Jen jam dek fojojn vi malhonoras min; Vi ne hontas premi min.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Se mi efektive eraris, Mia eraro restos ĉe mi.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Se efektive vi volas montri vin pli grandaj ol mi, Kaj vi riproĉas al mi hontindaĵon,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Tiam sciu, ke Dio faris al mi maljustaĵon, Kaj ĉirkaŭis min per Sia reto.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Jen mi krias pri maljusteco, sed mi ne ricevas respondon; Mi vokas, sed mi ne ricevas juĝon.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Mian vojon Li baris, ke mi ne povas transiri, Kaj sur mian irejon Li metis mallumon.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Mian honoron Li detiris de mi, Kaj deprenis la kronon de mia kapo.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Li disbatis min ĉirkaŭe tiel, ke mi pereas; Mian esperon Li elŝiris kiel arbon.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Ekflamis kontraŭ mi Lia kolero, Kaj Li rigardas min kiel Lian malamikon.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Kune venis Liaj taĉmentoj, kaj ebenigis kontraŭ mi sian vojon Kaj stariĝis sieĝe ĉirkaŭ mia tendo.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Miajn fratojn Li malproksimigis de mi, Kaj miaj konatoj forfremdiĝis de mi.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Miaj parencoj fortiriĝis, Kaj miaj konantoj forgesis min.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
La loĝantoj de mia domo kaj miaj servistinoj rigardas min kiel fremdulon; En iliaj okuloj mi fariĝis aligentulo.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Mian sklavon mi vokas, kaj li ne respondas; Per mia buŝo mi devas petegi lin.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Mia spiro fariĝis abomenata por mia edzino, Kaj mia petado por la filoj de mia ventro.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Eĉ la malgrandaj infanoj malestimas min; Kiam mi leviĝas, ili parolas kontraŭ mi.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
Abomenas min ĉiuj miaj intimuloj; Kaj tiuj, kiujn mi amis, turnis sin kontraŭ mi.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Kun mia haŭto kaj kun mia karno kunkreskis miaj ostoj, Mi restis nur kun haŭto sur miaj dentoj.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Kompatu min, kompatu min, miaj amikoj; Ĉar la mano de Dio frapis min.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Kial vi persekutas min, kiel Dio, Kaj ne povas satiĝi de mia karno?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Ho, se miaj vortoj estus enskribitaj, Ho, se ili estus gravuritaj en libro,
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Per fera skribilo kun plumbo, Gravuritaj por eterne sur roko!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Sed mi scias, ke mia Liberigonto vivas, Kaj fine Li leviĝos super la polvo.
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
Kaj post kiam mia haŭto estos tiel detruita Kaj mi estos senkorpa, mi vidos Dion;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Lin vidos mi, kaj miaj okuloj vidos, ne fremdaj; Pri tio sopiregas mia interno en mia brusto.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Se vi diros: Kiel ni lin persekutu, Kaj ni trovu kontraŭ li la radikon de la afero,
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tiam timu glavon; Ĉar furioza estas la glavo kontraŭ malbonagoj, Por ke vi sciu, ke ekzistas juĝo.

< Књига о Јову 19 >